Jovana Radenković (34), talentovana košarkašica OKK “Bagdala” u razgovoru za portal Odjek govori o istorijskoj sezoni za žensku košarku u Kruševcu u kojoj je, igrajući na poziciji krila, ostvarila veoma dobre lične rezultate i proglašena najboljim “kradljivcem” 10 kola.
Jovana je rođena u Prokuplju, košarku je zavolela kao jako mala, gledajući naše velike asove kako postižu uspehe, kako u klubovima tako i na reprezentativnom nivou što joj je, kako je istakla, daleko bitnije.
– Počela sam da treniram u svojoj osnovnoj školi u lokalnom klubu. Uživala sam i imam jako lepe uspomene na taj period. Jedan od najzaslužnijih je bio moj trener Veljko Kajganović, koji na žalost više nije sa nama. On je imao ogroman uticaj na mene da ovaj sport mnogo zavolim. ŽKK “Topličanin” je moj matični klub, odakle je sve počelo. Mnogo smo učili, trenirali naporno. Međutim, takođe smo se i zabavljali u međuvremenu. Pamtim mnogo osmeha mojih saigracica, a svi smo se trudili da postanemo bolji igrači i ljudi.
Koji su vam bili najveći izazovi na seniorskom nivou?
-S obzirom na pauzu koju sam imala, seniorsku košarku sam malo kasnije osetila na svojoj koži. Na seniorskom nivou, jedan od najvećih izazova bio je prilagoditi se intenzitetu i fizičkoj spremnosti koji su potrebni za ovu vrstu takmičenja. Postoji veća konkurencija, a ritam utakmica je mnogo brži i zahtevniji. Osim toga, igranje u seniorskom timu podrazumeva veći pritisak i odgovornost. Očekivanja su veća, i morate biti mentalno i fizički spremni da se nosite sa svim izazovima koje donosi igranje na najvišim nivoima.
Kada i kako ste se pridružili OKK “Bagdala”?
– Pridružila sam se klubu neposredno pred početak sezone, trener je pratio moje igre u Makedoniji. Svideo mu se moj stil, objasnio mi je šta se od mene očekuje. Meni je to više nego odgovaralo, pa je odluka bila laka.
Kakva atmosfera je vladala u timu tokom igranja Druge savezne lige?
– Atmosfera u timu tokom igranja Druge savezne lige bila je sjajna. Imali smo stvarno odličnu ekipu, a mlađe saigračice su bile posebna inspiracija. Bile su energične, motivisane i spremne da uče, što je činio svaki trening i utakmicu mnogo zabavnijim i korisnijim. Ta pozitivna energija se osećala na svakom koraku, i svi smo bili spremni da zajedno radimo na tome da postanemo bolji, i na terenu i van njega.
Kako biste ocenile svoju sezonu u Drugoj saveznoj ligi?
– Sezonu u Drugoj saveznoj ligi bih ocenila vrlo pozitivno. Iako je bilo izazova, svaki trenutak je bio vredan iskustva. Kao tim smo dali maksimum, a za mene lično, to je bila prilika da nastavim da se razvijam i da se još više povežem sa svojim saigračicama. Bilo je trenutaka kada nismo postizali sve što smo želeli, ali to je deo procesa. Svaka utakmica, bila je prilika za učenje i napredovanje. Znam da smo svi dali svoj maksimum, i to je najvažnije. Apostrofirala bih da je ovo istorijska sezona za žensku košarku u Kruševcu. Prva sezona u ovom rangu takmičenja za klub, te smo kao cilj imali da tu ostanemo i sledeće sezone. U tome smo i uspeli, pa koristim ovu priliku da se zahvalim i čestitam svima koji su učestvovali u ovom poduhvatu.
Koja utakmica vam je ostala u posebnom sećanju i zašto?
– Definitivno utakmica protiv ČA “Basketa” u našoj hali, nama i njima jako važna zbog konačnog plasmana. Vredno i marljivo smo se spremali za taj trenutak i uspeli da pobedimo. Bili smo jako zadovoljni učinjenim i ponosni jedni na druge. Ostaće mi u sećanju taj osećaj zadovoljstva kada nešto dobro uradiš, osmesi i energija mojih saigračica i svih ljudi u klubu. Jedan fantastičan momenat.
Kao najteže rivale sezone Jovana je istakla ekipe KK “Radnički” iz Beograda i “Korać Akademiju” za koje smatra da su možda i najkvalitetnije i najorganizovanije ekipe u ligi.
Kaže da tokom karijere, na sreću, nije imala ozbiljnije povrede. Pitali smo je da li je nekada razmišljala da odustane od košarke i šta je motivisalo da nastavi?
– Imala sam trenutke kada sam razmišljala o tome da odustanem od košarke, naročito nakon završetka srednje škole. To je bio period kada su se pojavili novi izazovi, kao i želja da se posvetim akademskim obavezama i pronađem svoje mesto u životu van sporta. Bilo je trenutaka kada sam se pitala da li je košarka nešto sa čime želim da nastavim ili bi trebalo da se fokusiram na druge stvari. Međutim, ono što me motivisalo da nastavim jeste ljubav prema igri. Košarka je uvek bila moj izlaz, moj način da se izrazim i osetim da pripadam nečemu većem. Osim toga, sećanje na sve one godine koje sam provela na terenu, na prijateljstva koja sam stekla, kao i na sve lekcije koje sam naučila, bila su snažna motivacija da se ne odvojim od toga.
Kako ste balansirali između sporta i privatnog života?
– Balansiranje između sporta i privatnog života definitivno nije lako, ali vremenom sam naučila kako da organizujem svoje vreme i postavim prioritete. Košarka zahteva mnogo posvećenosti, treninga i utakmica, pa je ponekad teško pronaći vremena za druge stvari. Međutim, naučila sam da je važno postaviti granice i da odvojim vreme za sebe, prijatelje i porodicu. Veoma mi pomaže to što imam timsku podršku i razumevanje od svojih najbližih. Zajedno pronalazimo načine da balansiramo obaveze, bilo da je to uz podršku roditelja, prijatelja ili saigračica. Kada nisam na treningu ili utakmicama, trudim se da se opustim i posvetim stvarima koje volim, kao što su druženje sa prijateljima, putovanja ili jednostavno odmor.
Da li ste paralelno sa sportskom karijerom imali obaveze poput fakulteta ili posla?
– Imala sam i obaveze vezane za fakultet i posao. Bilo je izazovno, ali košarka mi je pomogla da razvijem disciplinu i veštine upravljanja vremenom, što je bilo ključno za moj uspeh na oba fronta.
Kako je igranje na visokom nivou uticalo na vaš lični razvoj?
– Igranje na visokom nivou imalo je ogroman uticaj na moj lični razvoj. Pre svega, naučila sam kako da radim pod velikim stresom i pritiskom, što mi pomaže ne samo u košarci, već i u svakodnevnom životu. Naučila sam kako da se nosim sa izazovima, kako da budem strpljiva i da nikada ne gubim veru u sebe, čak i kada stvari ne idu onako kako sam želela. Takođe, postala sam mnogo organizovanija i disciplinovanija. Košarka na visokom nivou zahteva doslednost, kako u treningu, tako i u svakodnevnom životu. Morate imati plan, biti odgovorni i uvek raditi na sebi. Igrajući u timu, naučila sam mnogo o međuljudskim odnosima, komunikaciji i kako da radim sa različitim ljudima, što je iskustvo koje nosim sa sobom van terena.
M.M.D.
Foto: privatna arhiva, OKK “Bagdala”