Medicinari poručili: Nećemo da ćutimo, naš poziv nam ne dozvoljava da zatvaramo oči pred ljudskim nesrećama!

Zdravstveni radnici okupili su se i ovog petka u krugu Bolnice, kako bi odali počast nastradalim prilikom pada nadstrešnice u Novom Sadu i podržali studente koji preko dva meseca protestuju. Akciji “15 minuta tišine” se, pored prosvetara koji su na skupu bili i prošle nedelje, ovoga puta priključila i nekolicina kolega iz Doma zdravlja.

Za razliku od prošlog petka, kada je u krugu Bolnice stajalo stotinak zdravstvenih radnika, sada ih je bilo nešto manje, a kako smo od nekoliko učesnika čuli, razlog tome je što je na brojne medicinske sestre vršen pritisak već nakon prvog okupljanja, odnosno, od tada doživljavaju, kako su objasnile njihove kolege lekari, konstantno šikaniranje na svom radnom mestu.

Doktorka Ljiljana Čukuranovič, psihijatar, koja je od početka uz svoje kolege koji učestvuju u akciji “15 minuta tišine” kazala je za portal Odjek da su se medicinski radnici, članovi lekarskog esnafa ,obavezali na borbu za život, odbijajući da žive pod staklenim zvonom i nesvesni onoga što se dešava oko njih:

– Naš poziv ne dozvoljava nam da osećamo strah i da pred nesrećom bližnjih zatvorimo oči. Moramo da budemo svesni da se ovo nije desilo u nekom paralelnom univerzumu i da, ako to ignorišemo, proći će. Borci za život i slobodu misli su, nažalost, tokom prethodnog perioda, zaista umrli iznutra. Mi smo sada odlučili da iskoračimo iz senke jer je osećaj srama bio i previše veliki da bi mogli da ćutimo na ono sve što se desilo i što se dešava, pa i našom krivicom.

Doktorka Ivana Zbiljić, specijalista ORL u Opštoj bolnici Kruševac, kazala je da su lekari, kao ljudi a posebno kao zdravsteni radnici, itekako svesni toga koliko je svaki život dragocen, te da je to razlog više da se okupe i odaju počast tragično nastradalima u Novom Sadu.

–Istovremeno, ovim izlascima dajemo podršku i studentima i Srpskom lekarskom društvu, na jedan civilizovan način, kako ne bi trpela ni organizacija naših službi ni pacijenti. Nakon prvog okupljanja, načelnici su bili pozvani da daju izjave zbog čega smo se skupili, ali kasnije te presije, bar ja, nisam doživljavala. Ne znam ni zbog čega bi i trpeli presije, jer se deca od prvog razreda osnovne škole uče poštovanju različitosti u svakom pogledu i tome da svako može da ispolji svoje mišljenje i stav na miran i dostojanstven način, onako kako mi to sada činimo, kao zreli i odrasli ljudi.

Okupljeni lekari podsetili su i na dopis koji su pojedine kolege dobile pred prošlonedeljno okupljanje, gde je navedeno da prepodnevna pauza može da se iskortisti samo od 10 do 10 i 30 časova:

–U sekundarnoj ustanovi, onako kako smo mi polagali pravni deo ispita, ne postoje pauze i mi smo danas se okupili u nekoj broju tako da ne narušimo rad. Zato nismo u mogućnosti svi da izađemo, ali ono što ovde danas vidite u krugu Bolnice, je prava slika razmišljanja većeg dela naših kolega koji zbog pacijenata nisu mogli da izađu, ali i onih koji trpe šikaniranja jer su jednom izašli da podrže akciju.

Potvrda da nisu svi izašli koji su želeli su i sporadični aplauzi koji su se čuli sa prozora Bolnice, pre i nakon 15 minuta tišine.