Građani Srbije godišnje popiju više od pet miliona pakovanja lekova za smirenje i oko dva miliona pakovanja antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept, pokazuju podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Izvor: Pressek
Ako se u obzir uzme činjenica da, prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji ima ukupno 2.589.344 domaćinstva, proizilazi da se, u proseku u svakoj kući godišnje popije po dve kutije lekova za smirenje.
Samo tokom 2022. godine, kako navodi RFZO, izdato je oko 2,49 miliona pakovanja bromazepama, oko 1,26 miliona lorazepama i diazepama, a alprazolama oko 188.000.
Kada se uzimaju pod nadzorom lekara i u ograničenom vremenskom periodu ovi lekovi su bezbedni i efikasni. Problem je, međutim, što građani Srbije ove lekove neretko uzimaju „na svoju ruku“.
Na ovaj problem ukazao je i kragujevački psihijatar dr Goran Veljković u intervjuju nedavno objavljenom na portalu Pressek.
– Na pitanje kako možete da pijete bromazepam 20 godina, odgovaraju da „od nečeg mora da umre“ ili „poludeo bih da ne pijem“. Na pitanje, ko vam ih prepisuje, kažu niko. Kad pitam kako nabavljate, kažu, imam vezu u apoteci. Srpska varijanta čuvanja mentalnog zdravlje je pijenje lekova napamet- rekao je dr Veljković. (Vidi LINK)
Lekovi poput bromazepama, dijazepama (bensedina) i lorazepama se na svoju ruku uzimaju za opuštanje ili kao lekovi za spavanje, što je po dr Veljkovićevim rečima, pogrešno.
– Ovi benzodiazepinski preparati imaju gomilu neželjenih dejstava, koji na žalost, i pojedine moje kolege, naročito internisti, a naročito narod koji nemaju veze sa medicinom zloupotrebljava.
Svi ovi „zepami“ opuštaju mišiće, opuštaju krvne sudove, posledično obaraju pritisak, usporavaju rad srca, a retko koji čisto smiruje. Više „obrljave“, čoveka i neželjeno ga uspavaju.
Neki piju taj bromazepam ili lorazepam da bi spavali, umesto da piju lekove za spavanje – hipnotike. Neki opet kada hoće da se smire piju sedativne lekove, umesto da piju anksiolitike koji su lekovi za odaganavanje napetosti i nervoze, objašnjava dr Veljković.
Dr Željka Buzurović, specijalista psihijatrije na Psihijatrijskoj klinici Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, ukazuje i na još jedan problem kada su upotreba i zloupotreba lekova u pitanju.
– Lorazepam, bromazepam, bensedin su pomoćni medikamenti, koji se kratkotrajno u psihijatriji koriste u periodu od sedam do 14 dana da bi se kupirali akutni simptomi, ali ovi lekovi generalno ne leče.
Naš stepena razumevanja kada su lekovi u pitanju je, na žalost, takav da su ljudi često skloniji da poslušaju komšinicu koja će im ispričati lično iskustvo korišćenja leka nego lekara. Zato se dešava da sa jedne strane piju lekove na svoju ruku, a da nasuprot tome imamo drugu situaciju – da ljudi odbijaju da uzmu lekove koje im prepiše psihijatar.
Dešava se i u apotekama da im apotekar kaže nemoj da piješ to, nije to za tebe, kada dođu sa našim receptom. Problem je što na internetu postoji mnogo antipsihijatrijskih dogmi koje će ljudi radije poslušati nego preporuku lekara, objašnjava dr Buzurović.
Nekontrolisana primena lekova za smirenje može dovesti do niza neželjenih efekata kao što su obamrlost, konfuznost, smanjene koordinacije pokreta koja posebno kod starijih osoba povećava rizik od povreda i preloma. Tu su i oslabljeno pamćenje i otežano učenje.
Poseban problem predstavljaju pojava tolerancije i zavisnosti od leka. Ovi lekovi, naime, izazivaju, pre svega psihičku zavisnost koja nekada zahteva i bolničko lečenje.
Rezultati Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine pokazuju da nešto više od trećine (37%) stanovnika Srbije ima naviku da samoinicijativno uzima različite lekove, medicinske preparate i vitamine.
Navika uzimanja lekova nepropisanih od strane lekara najčešća je u Beogradskom regionu (41,6%), dok istu naviku ima oko trećine (33%) stanovnika u regionu Centralne i Zapadne Srbije.
Potrošnja nepropisanih lekova veća je među ženama (43,2%), visokoobrazovanim (44,1%) i imućnijim stanovništvom (44,2%), kao i stanovnicima gradskih naselja (39,6%).
Inače, zloupotrebom lekova smatra se svaka upotreba lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara. To uključuje uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze ili za drugu svrhu od predviđene.
M.O.
Foto: pixabay