Mladi Kruševljani/ke, koji studiraju na različitim univerzitetima u Srbiji, poželeli su za novogodišnje praznike uređeniju državu. Napominju da je za ostvarivanje ove želje neophodna vera, istrajnost, kao i zajednička borba. Ne kriju nadu da će doći dan kada će se zakoni poštovati, a obrazovanje posebno vrednovati i uvažavati, a za taj dan, kako kažu, treba se boriti.
Kruševljanka A.S. koja studira u Novom Sadu, gradu u kome je zbog pada nadstrešnice život izgubilo petnaestoro ljudi, poručuje da je najbitnije da sačuvamo veru:
– Za Novu godinu poželela sam da ljudi ne izgube veru – veru u sebe, u promene, u mlade, u ideju da bolji život možemo da izgradimo ovde, zajedno. Verujem da naša borba ima smisla i da će studenti, kao i svi koji su uključeni u ove proteste, izdržati do kraja. Najiskrenije sam poželela da ovaj talas energije i hrabrosti bude dovoljno snažan da donese promene koje su nam neophode. I najvažnije, poželela sam da svi doživimo taj dan uspeha jer verujem da će on u novoj godini zaista doći.
P.A., koja studira u Beogradu, odakle su ponikle studentske blokade, ističe da su sloga i solidarnost neophodni za istrajnu borbu:
– Za praznike svima želim uređenije, bolje i pravednije društvo, u kome se cene prave, tradicionalne vrednosti, zatim dobro organizovanu državu i sistem koji funkcioniše i služi svom narodu. Takođe bih nam svima poželela slobodan život bez konstantnog straha i brige za budućnost. Želim da se glas poštenih i odlučnih ljudi čuje što dalje i dobije na težini, dajući dobar primer celom svetu i pokazujući da su čak i veoma velike promene i te kako moguće, uz dovoljno sloge, solodarnosti i vere.
Zemlju u kojoj se poštuju zakoni, ali i vrednuje obrazovanje, poželela je P.M. sa Filozofskog fakulteta u Nišu:
– Ove godine poželela sam da svako od nas pronađe svoj mir, svrhu i radost. Ove godine sam poželela zemlju u kojoj su nežnost i ljubav najjače sile, zemlju u kojoj su ljubav i zahvalnost svakodnevni izbor, a ne izuzetak. Poželela sam da mladost Srbije više ne mora da viče da bi se čuo njen glas. Da ulica prestane da bude jedino mesto gde se čuje glas razuma. Poželela sam da znanje i trud vrede više od veza i moći i da diplome budu ulaznica u bolju budućnost, a ne papir na zidu. Za Novu godinu sam poželela pravdu, onu koja je iskrena i dostižna. Da studenti budu inspiracija, a ne upozorenje. Poželela sam da živim baš u takvoj zemlji, svojoj zemlji zauvek. Ove godine to su moje želje, one predstavljaju jednu veliku borbu svih nas. Možda su jednostavne, ali velike za mene, za tebe, za sve nas.
A.T. koji studira u Kragujevcu sve nade polaže u novu, 2025. godinu:
– Poželeo sam da se više čuje glas obrazovanih ljudi (a ne praznoglavih), poštovanje zakona i propisa, kao i jednakost. Želim da svi pred zakonom budemo isti i da korupcije više nema. Živeti u konstantnom strahu postalo je neizrdrživo, zato sve nade polažem u novu, 2025. godinu.
Luka Kijačić, Filip Farkaš