Božić zapravo počinje Badnjim danom, kada domaćin zorom odlazi u šumu da poseče: cer, hrast ili bukvu.
Za koje će se drvo opredeliti uglavno zavisi od mesta u kojem živi, ali jedno je sigurno: badnjak mora da poseče isključivo muška ruka! Po povratku kući badnjak se postavlja pored praga. Uveče se zajedno sa slamom unosi u kuću, a prvi će ga dodirnuti položajnik. Potom se pristupa posnoj, ali vrlo bogatoj trpezi.
Danas, tek po neki seljani (i to ne svi) imaju tu privilegiju da seku badnjak u šumi i spaljuju ga na ognjištu, pa su za ovaj dan prilagođene neke druge osobenosti. Badnjak se uglavnom kupuje u crkvi ili na pijaci, u obliku par hrastovih grančica i nešto slame, uvezanih crvenom vrpcom. Porodica se okuplja za trpezom. Ranije se večeralo na slami na podu, kao uspomena na to vreme danas, ispod stola za kojim se večera, stavlja se malo slame i grančica badnjaka.
Podsetimo još da je Badnji dan poslednji dan božićnog posta te da su Badnji dan i Božić nerazdvojni, dopunjavaju se običajima i shvatanjima koje vezujemo za njih.