Mediji bi mogli reorganizovanjem svog radnog vremena povećati produktivnost, a ujedno i zaštititi dobrobit svojih zaposlenih. Takođe, mnogo toga je na samim novinarima, moraju da se bolje informišu i štite svoja prava, zaključak je dvodnevne konferencije u organizaciji Udruženja Res publica iz Kragujevca.
Konferencija “Za veću sigurnost novinarki u lokalnim zajednicima”, koju je organizovao Šumadijski centar za građanski aktivizam Res Publica, je bila prilika da se lokalne novinarke okupe, razmene iskustva, ali i da se bolje upoznaju sa svojim radnim pravima u razgovoru sa Tamarom Filipović, generalnom sekretarkom NUNS-a, Markom Miletićem, urednikom portala Mašina i Violetom Glišić, novinarkom iz Kragujevca.
Prvi deo konferencije bio je posvećen priči o nesigurnom radno-pravnom položaju novinarki, i uopšte društevnom položaju novinara i novinarki. Čuli smo da istraživanja pokazuju da je manje žena na upravljačkim pozicijama u medijima, tek nešto više od dvadeset procenata, da su njihove plate niže od proseka i da je posebno teško istraživačkim novinarima i novinarkama čiji je radno-pravni status nesiguran, jer rade uglavnom van radnog odnosa.
– Položaj novinara i novinarki zavisi od finansijske situacije medija, te je zato novinarkama teže jer su brojnije u ovoj profesiji, i postoji bojazan da zato što moraju da budu i administratorke i menadžerke i menadžerke na društvenim mrežama, da bi to moglo da utiče na kvalitet njihovog rada, a to niko ne želi da se dogodi – prenela je svoje utiske sa konferencije Marija Milošević Tanasijević, iz Udruženja Res publica.
Ona je navela da su se na panelima čuli i primeri dobre prakse, da mediji razmisle da reorganizuju svoje radno vreme i tako povećaju produktivnost, a ujedno zaštite dobrobit svojih zaposlenih u skladu sa resursima koje imaju.
– Čuli smo predloge za organizovanje parasindikalnih organizacija, nešto između sindikata i udruženja, koje bi pružale neku vrstu pomoći. Ali takođe, zaključeno je da je mnogo toga na nama samima, da mi moramo mnogo bolje da se informišemo i štitimo svoja prava i da ne odustajemo od borbe, iako vrlo često mi svi žtvujemo svoja radna prava zarad naših profesionalnih sloboda, jer volimo novinarstvo iznad svega – istakla je ona.
U drugom delu panela govorilo se o bezbednosti novinara i novinarki, te smo čuli da situacija u vezi sa tim nikada nije bila sjajana, a naročito posle dešavanja nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i eskalacije nasilja u društvu. Govorilo se o tome kako mogu bolje da se zaštite, ali i koji mehanizmi im stoje na raspolaganju ukoliko su dobile pretnje ili su napadnute. Lokalne novinarke su u drugom panelu zazgovarale sa Ivanom Stevanović, direktorkom Fondacije “Slavko Ćuruvija”, potom Vericom Marinčić, urednicom portala “In Medija” iz Inđije te Radetom Đurićem, pravnikom NUNS-a i Jovanom Gligorijević, osnivačicom grupe “Novinarke protiv nasilja”.
– Tokom protesta bilo je mnogo više napada i pretnji na novinare i novinarke. Nekako izgleda da su novinarke uvek ugroženije, mada stručnjaci iz ove oblasti kažu da su pretnje upućene podjednako. Tužilaštvo ne reaguje po službenoj dužnosti na ovakve prijave i pretnje, jer kako kažu pretnje nisu direktne. Ono što je problem je da su novinarke ugroženije kada govorimo o krivičnom delu proganjanja i kada se radi o nekim verbalnim delima na društvenim mrežama, jer im se i tu upućuju pretnje, pa se onda govori o njihovom izgledu, garderobi, a poseban problem je što se njihovi lični podaci objavljuju javno – istakla je Violeta Glišić, novinarka iz Kragujevca.
Saznali smo da novinarke ističu da je jedna od najtežih posledica rada u takvim uslovima depresija, zbog čega je NUNS omogućio psiho-socijalnu pomoć novinarkama, a na panelu je predstavljeno i lično iskustvo.
Od Gordane Vučković, iz zavičajnog odeljenja Biblioteke u Kragijevcu, saznali smo zanimljivosti iz istorije ženskog novinarstava u Srbiji:
– Za Kragujevac se kaže da je kolevka srpskog novinarstva, jer su prve novine objavljene na srpskom jeziku bile “Novine Srbske” (17. januara 1834. godine.). U prvoj polovini 19. veka nema tragova o ženskom novinarstvu, tek od 1872. godine pojavljuju se prve žene u novinarstvu. Rodonačelnice ženskog novinartstva bile su sestre Ninković, Anka i Milica, no o svemu ovome nema pisanih dokaza. Zahvaljujući sekundarnoj građi, uspela sam da rekonstruišem i deo 20. veka, kada objavljuju Milica Jakovljević Mir-Jami i Selena Dukić. Tek od pedesetih godina žene počinju da se oglašavaju, to jest potpisuju u novinama. Među prvima javljaju se urednice Katarina Bogdanović, Milica Urošević, Milica Marković i Bosa Dimić, pominje se i čuvena Latinka Perović.
Dvodnevna konferencija “Za veću sigurnost novinarki u lokalnim zajednicima” sufinansirana je iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunkacija.
M.M.D.