Više od četiri miliona ljudi u Srbiji živi u gradovima gde je vazduh zvanično prekomerno zagađen, dok se u mnogim mestima kvalitet vazduha zvanično ne meri. Na listu prekomerno zagađenih gradova „upisao“ se i Kruševac- rečeno je na konferenciji „Čoveče, ne guši se!“
Programska menadžerka beogradske otvorene škole Mirjana Jovanović navela je da u mestima u kojima nema zvaničnog merenja zagađenosti vazduha građani, uz pomoć nevladinih organizacija koje ih obučavaju, postavljaju senzore u svojim zajednicama i tako se dolazi do dragocenih podataka o stanju životne sredine.
Prema njenim rečima, plan je da se u narednih par godina postavi još oko sto novih senzora, a trenutno je pokriveno oko 40 gradova i mesta.
Na listi gradova, čiji stanovnici zvanično dišu zagađen vazduh, imamo novih 110.000 ljudi, pošto su Šabac i Kruševac došli na listu prekomerno zagađenih, prema građanskim stanicama.
–Zvaničan podatak Agencije za zaštitu životne sredine je da je u 21 gradu vazduh prekomerno zagađen, a prema građanskom monitoringu još 22 grada prekomerno su zagađena. Dva senzora su bila postavljena u Užicu i u Varvarinu 2024. godine, a pokazala su drastično visoka očitavanja isparljivih organskih jedinjenja (VOC), i to u vreme kada su u tom području gorele deponije. Prisustvo tih materija u vazduhu dovodi se u vezu sa sagorevanjem plastike i veoma je štetno. Naša analiza je pokazala da, ako je negde vazduh ocenjen kao čist, znači da se nije pravilno merilo- objasnio je Ognjan Pantić, programski menadžer BOŠ-a.
Po rečima Ane Pecarski iz organizacije Tim 42 Leskovčani zvanično dišu vazduh prve kategorije:
–Grad Leskovac meri koncentraciju tri materije – čađi, ugljen-monoksida i sumpora, a prema zvaničnim podacima, vazduh je super. Međutim, Leskovac je na prvom mestu, po koncentraciji pm čestica, a one ne ulaze u merenje.
Pecarski je dodala da građani nisu ni svesni da je prošle nedelje u vreme fudbalske utakmice Srbija – Danska koncentracija pm čestica bila viša od 400.
Dušica Radojević iz Ministarstva za zaštitu životne sredine govorila je u predlozima koji bi trebali da budu uključeni u novi Zakon o zaštiti vazduha i kakve bi konkretne korake trebalo preduzeti.
U drugom delu skupa učesnici iz Valjeva i Kraljeva govorili su o tome kako se u njihovim gradovima sprovode programi energetske efikasnosti koji bi trebalo da utiču na smanjenje zagađenja vazduha.
Izvor: Fonet