U okviru rubrike „Vi imate pitanje, Odjek zna ko ima odgovor“ docent dr Aleksandar Antić, sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, ekspert za oblast radnog prava, odgovara na vaša pitanja pristigla do petka.
Pitanja, koja ste u prethodnih nedelju dana uputili našem stručnjaku i odgovori na njih, su ovde:
* Da li se za podnosenje tužbe povodom utvrđenja postojanja radnog odnosa zbog rada na crno, primenjuje prekluzivni rok od 60 dana od dana prestanka obavljanja rada?
– Imajući u vidu član 195. Zakona o radu, mišljenja sam da se navedeni rok za pokretanje spora, primenjuje i u ovoj situaciji.
* Da li se slanje mejlova sa radnim zadacima petkom pri kraju rada, sa rokom do ponedeljka (odnosno sa kratkim rokovima, koji znače da je potrebno raditi tokom vikenda), računa u mobing? Da li zaposleni to može da prijavi inspekciji? Šta treba da navede kao razlog prijave: mobing, prekovremeni rad?
– Na osnovu informacija koje ste mi dostavili, mišljenja sam da se u ovom slučaju radi o prekovremenom radu. Poslodavac je u obavezi da Vam u ovom slučaju plati zaradu zbog rada vikendom i uvećanu zaradu zbog prekovremenog rada.
Ukoliko ovaj način rada traje duže od 32 časa mesečno, ne računajući redovno radno vreme tokom radne nedelje ili prelazi 12 časova rada dnevno, možete odbiti izvršenje naloga poslodavca u ovom slučaju, pošto bi prekovremeni rad trajao duže od maksimuma određenog Zakonom o radu.
Ukoliko se ovakvi nalozi izdaju kako bi se izvršio pritisak na Vas da date otkaz i često ponavljaju, mišljenja sam da se može govoriti o mobingu punog stola.
Za nezakonito naložen prekovremeni rad, možete podneti prijavu inspekciji rada, a zbog zlostavljanja na radu možete prijaviti poslodavca inspekciji i pokrenuti interni postupak zaštite kod poslodavca i u zavisnosti od njegovog ishoda pokrenuti spor zbog zlostavljanja na radu.
* Da li je rad od kuće na neki način definisan našim zakonodavstvom i kako dokazati da vas poslodavac pretrpava poslom, jer ne vidi koliko zaista radite?
– Zakonom o radu nije uređen rad od kuće, ali jeste Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, u kome su navedene obaveze poslodavca povodom bezbednosti i zdravlja na radu, prema zaposlenom koji radi od kuće. Dokazi mogu biti telefonski pozivi, tačnije njihova učestalost u toku dana i vreme kada se upućuju, mejlovi, pisani nalozi, poruke, svedoci.
* Bila sam tarifer sa koeficijentom 3,2, kasnije su mi dali rešenje 2,95, a radila sam iste poslove do penzije. Pošto penziono nije moglo da mi uradi konačno rešenje zvali su me, obraćali se preduzeću i kasnije našli neko rešenje koje nije tačno. Takođe, ja sam bila invalid treće kategorije, nisu smeli da mi smanje platu. Upoređvali su me sa sa poslom na terenu, a te poslove nisu smeli da mi daju, tako da nisu smeli da upoređuju sa radom na terenu. Da li su smeli to da urade i da li naknadno, iz penzije, nešto mogu da promenim?
– Kako ste imali smanjenu radnu sposobnost, poslodavac je u ovom slučaju učinio grešku. Na osnovu informacija koje ste mi dostavili, proizilazi da možete tužiti poslodavca za razliku u zaradi (rok zastarelosti je tri godine) i za neplaćene doprinose (nema roka zastarelosti).
* Radim u pekari, imam jedan dan mesečno slobodan, a gazda mi to ne ne računa nikako, imam minimalac. Ne smem da ostanem bez tog posla, a želim da prijavim poslodavca zbog svega ovoga. Šta mogu da uradim?
– Poslodavac u Vašem slučaju postupa suprotno odredbama Zakona o radu, koje uređuju pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada i obavezu vezanu za poštovanje radnog vremena. Poslodavca možete tužiti ili prijaviti inspekciji rada. Prijava inspekciji može biti anonimna i možete je poslati mejlom.
Redakcija portala Odjek vas podseća da pitanja u okviru rubrike Naš stručnjak, možete slati svake nedelje. Ponedeljkom objavljujemo odgovore na pitanja pristigla do petka.