– Gde ti sada ideš? Šta ćeš da radiš – pita Višnja majku Mariju, koja ju je dovela u dnevni boravak. Marija strpljivo objašnjava da ide da kupi namirnice, pa da spremi ručak, tog dana, ili da ide na posao, ili do lekara… Kaže joj i šta će zajedno da rade popodne, kakav je plan za taj dan.
– Višnja sve voli da zna, da joj sve objasnimo. Voli muziku, voli da recituje, voli da joj čitamo – počinje svoju priču Kruševljanka Marija Jovanović (50).
Njena ćerka Višnja (16) ima teži oblik mentalne retardacije, ne može potpuno da brine o sebi, nije svesna opasnosti koje je okružuju. Iako je mnogo toga naučila, za sve što obavlja potrebna joj je podrška odrasle osobe.
– Često drugaricama koje me zovu da popijemo kafu, objašnjavam da ne mogu, jer ja kao da i dalje imam bebu – kroz hrabri osmeh kaže Marija, dodajući da je Višnji potrebna podrška kada se kupa, pere zube, vezuje pertle ili se oblači.
Iako roditelji insistiraju da ona od ujutru sve što može uradi sama, da se umije ili da jede, ceo dan se, ipak, odvija kao da imaju malo dete.
– Svuda moramo da je odvedemo, da je vratimo, nigde ne može da bude bez nadzora, ne ostavljamo je samu kod kuće. U svemu tome mora da postoji dobra organizacija. Uglavnom smo suprug i ja uključeni u sve te aktivnosti oko nje – objašnjava Marija.
Višnja voli muziku, muzika je pokreće, tako je od kada je bila mala. Voli da recituje, pa je nedavno, na prijemu prvaka u SOŠO „Veselin Nikolić“ koju pohađa, recitovala. Voli da sluša kada joj čitaju, bajke je prevazišla, sada su aktuelne pesme. Takođe, voli da gleda domaće serije.
Roditelji se trude da bude fizički aktivna, da pomaže u kućnim poslovima poput širenja veša ili skupljanja lišća u dvorištu. Predveče je obavezna šetnja Bagdalom, a pre spavanja i vežbe koje je odredio fizijatar.
Vreme koje Višnja provede u školi i devnom boravku u Centru za osobe sa invaliditetom „Duga“, roditelji, koji rade, koriste kako bi završili ostale obaveze.
– Nama je postojanje ovog dnevnog boravka mnogo pomoglo. Veliko je olakšanje kada znamo da postoji mesto gde ona može da provede neko vreme, da je tu bezbedna, jer su tu stručne osobe koje brinu o njoj i ostalima. U Centru imaju radionice koje deci omogućavaju da provedu kvalitetno vreme, da nešto nauče. Ovde kada je ostavim ne brinem – kaže Marija.
Ipak, trenuci predaha su veoma retki. Višnjini roditelji su nedavno, prvi put za 16 godina, otputovali na vikend sami. O njoj je brinula baka.
– Iako smo odlučili da otputujemo, bila sam preterano zabrinuta. Odlučili smo se da odemo na vikend, ali nismo bili opušteni. Baka ima 70 godina – dodaje Marija.
Potvrđuje da bi „predah smeštaj“, kako se naziva celodnevni boravak tokom više dana, koji je izgrađen u okviru Centra, bio veoma značajan za roditelje:
– Kada je ostavim u Centru, opuštena sam, znam da je osoblje odgovorno, tu su ljudi školovani za rad sa ovom decom. Roditelji treba da sačuvaju kvalitet života, treba da sačuvaju zdravlje, živce, za buduće probleme. To je prelepa zamisao i zaista bi mnogo značilo kada bi roditelji ponekad, makar za vikend, dobili predah.
Kaže da su brojne aktivnosti koje se sprovode u Centru značajne deci i roditeljima, a najavljeno otvaranje kuhinje, u kojoj bi se korisnici učili pekarskim i poslastičarskim veštinama, takođe vidi kao jednu od važnih novina.
Kao i svi roditelji dece i osoba kojima je za život potrebna stalna podrška drugih, Mariju brine – šta će biti s Višnjom, jednog dana, kada roditelja više ne bude. Ona i njen suprug se još nisu detaljno raspitali ni šta će biti kada njena ćerka napuni osamnaest godina, do kada će ostvarivati pravo na roditeljsko staranje i kako se do toga dolazi. Jednostavno su naučili da se bore sa problemima i da sa Višnjom što više postignu, a da ona u svemu tome bude srećna.
– Gde ti sada ideš – jednostavno Višnjino pitanje vrati nas u sadašnjost i brojne obaveze.
J. Božović
Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”.