Bišon Švrća je igrom slučaja oba rođendan proslavio u pansionu za pse u Čitluku, nadomak Kruševca. Kada su došli po njega, pre ulaska u automobil, oba puta okrenuo se ka vlasnici pansiona, kako bi je pozdravio kratkim lavežom i mahanjem repa. Vlasnica Dijana kaže da gotovi svi psi reaguju isto, kao i da je to što se pozdrave sa njom i raduje i rastužuje.
Porodica Čelić voli i ima svoje pse, a nakon što nisu mogli da odu na godišnji odmor jer nisu našli pouzdanu osobu koja bi brinula o njihovim četvoronožnim prijateljima, rodila se ideja da otvore pansion. I to baš takav u kakav bi sa punim poverenjem mogli da ostave svoje kućne ljubimce- u zatvorenom parkovskom prostoru, klimatizovanim i udobnim apartmanima i obavezno sa ljudima koji bi im pružili negu i ljubav.
Dijana i njena porodica voli životinje, pa su i proslave rođendana obavezne, ukoliko se desi da pas kod njih gostuje baš u tom periodu. Nekada gazde to zatraže, a nekada ona to vidi u njihovom pasošu, pa pita vlasnike da li se slažu da se napravi rođendanska proslava.
–Rođendani u ovom pansionu su prava mala svetkovina. Baloni, rođendanske kapice, torta napravljena od pirinča, piletine, govedine, povrća…Na vrhu torte, neki slatkiš iz prodavnice hrane za pse, obično u obliku koske, srca…Ima tu dosta posla kod pripreme rođendana, pa mi deca pomažu da sve to bude kako treba.
Bilo je više rođendana do sada, a Dijana posebno izdvaja dvogodišnjeg Švrću koji je oba rođendana proveo u pansionu.
–Tako se namestilo da su vlasnici baš tada na odmoru, pa su želeli da njihov pas kod mene ima i rođendansku žurku. Bila je to lepa proslava. Doduše, Švrća ne voli da nosi rođendansku kapicu, odbio je i prošle godine i sada, ali je zato Leni, sa kojim se sprijateljio u pansionu, dozvolio da mu stavimo kapicu. Sve skupa bude i dirljivo i smešno i simaptično. Verujte, iako su to psi, itekako umeju da se raduju proslavi rođendana, osete da je to neki poseban dan posvećen njima.
Dijana kaže da je briga o psima za nju više od posla, da je druženje sa životinjama ispunjava.
– Ovo je više od posla za mene, ovo je životni poziv. Zajedno sa svojom porodicom, posebno sa svojom decom, uspela sam da stvorim mesto gde su psi zaista srećni. I mi zajedno sa njima.
Kaže da razume brigu vlasnika kad ostave svoje ljubimce, te da im rado šalje video snimke i fotografije.
–Razumljivo je da brinu, znam koliko im je važno da budu informisani o svemu, žele da znaju kako njihov pas provodi vreme, da li je eventualno tužan. Šaljem im i video snimke, da se uvere da je sve ok.
Agresivne pse, kako kaže, ne prima.
-Psi prvo dolaze na adaptaciju, da se vidi kako reaguju na nov prostor, kako se ponašaju kad ih vlasnik ostavi, da li prihvataju da neko drugi o njima brine, da li pate. Neki malo pate na početku, ali se uglavnom svi vrlo brzo adaptiraju. Ukoliko je pas agresivan, ne primam ga, pre svega zbog drugih pasa u pansionu.
Dijana bi, kako kaže, mogla da ispriča na stotine zanimljivih priča. Ipak, izdvojila je priču o psu lutalici koji je već mesecima u pansionu.
–Dolazili su neki Holanđani službeno u Kruševac i pored hotela gde su bili smešteni naišli su na psa lutalicu koji im je osvojio srce pa su rešili da ga usvoje. Ostavili su ga kod mene dok mu ne srede sve papire da mogu da ga odvedu. To je bilo pre nekoliko meseci, pas je ovde i uživa, oni zovu stalno da pitaju kako je, ja im šaljem fotografije, video snimke… Uskoro bi trebalo da iz Holandije dođu po njega.
U određenim situacijama, Dijana ne naplaćuje uslugu pansiona.
–To su neke specifične situacije kada su vlasnici prinuđeni da na dan, dva ostave svoje ljubimce. Ne bih konkretizovala, samo ću da kažem da prosto tada nemam srca da naplatim. Nije sve u novcu.
I nije. Uveri se Dijana svaki put u to kada vlasnici dođu po svoje pse.
–Svaki taj rastanka za mene je težak. Psi itekako umeju da pruže ljubav, sprijateljimo se, vežem se za njih. I kad krenu ka kolima, neverovatno zvuči, ali uvek se pre ulaska u auto okrenu ka meni. Neki me samo pogledaju, neki kratko zalaju, mahnu repom. To je i obraduje i rastuži. Onda se utešim da će ponovo da dođu. Većina i dođe…
J. Pavlović