Za troje invalida, koliko ih živi u stambenoj zgradi u Drinskoj 43, deset stepenika na ulazu u zgradu bili su nepremostiva prepreka. Posebno su to bili za četrdesetogodišnjeg Dejana u invalidskim kolicima. Komšije su, međutim, odlučile da tako ne bude. Jednoglasno su podržali predlog upravnika da se iz zajedničke kase izdvoji novac i izgradi prilaz za kolica.
Ispred zgrade u Drinskoj, komšije se stalno okupljaju, igra se šah, razgovara, pije kafa. Kao u nekim ranijim vremenima, kada su se ljudi više družili, a komšija i u dobru i zlu bio bliži od najbližih rođaka.
Dok dvojica iskusnih igrača povlače poteze na šahovskoj tabli, „posmatrača“ pitamo da li živi ovde i da li zna ko je napravio prilaz za invalide na ulazu u tu zgradu.
-Pa mi, ko bi drugi? To su naše komšije, živimo zajedno ovde- objašnjava stariji čovek.
Na pitanje koliko je to koštalo, kaže da se ne seća:
– Ne znam a nije ni važno. Skupili smo novac a pomogao je neki komšija koji ima firmu u blizini zgrade. Dobro smo sve to uradili, milo mi kad vidim da i oni mogu sada bez problema da izađu napolje. To su nažalost mladi ljudi, gre’ota je da budu zatvoreni u kući.
Razgovoru se priključuje drugi komšija:
– Napišite tamo da svaka zgrada treba da ima ovakav prilaz, ne samo one u kojoj žive nepokretni ljudi. Zbog njih je naravno najvažnije, ali je dobro i zbog majki sa kolicima, hvala bogu imamo i njih u zgradi, pa na kraju i za nas stare, kad vučemo kolica iz prodavnice.
Da su pre nego što su sami izgradili prilaz, tražili pomoć nadležnih gradskih institucija, kaže Marko Pajić, upravnik stambene zajednice:
-Tražili smo pomoć. Sve danas, sutra, prekosutra… Svi nešto obećavaju, ali uvek ima nešto preče, a nama je ovo bio prioritet. Okupio sam stanare, predložio da iz zajedničkog budžeta izdvojimo novac, što je jednoglasno podržano. Prikupili smo svu potrebnu dokumentaciju, a firma „Boss company“ koja nam je u komšiluku, dala nam je materijal upola cene. I eto, uspeli smo.
U međuvremenu, rešili su i problem sa trotoarima ispred zgrade.
-Za ljude u kolicima veliki problem je i kad nema spuštenih trotoara. Kada se prošle godine radila susedna ulica, zamolili smo radnike da izdvoje nekoliko kocki, da spuste trotoar ispred naše zgrade. Objasnili smo im da imamo nepokretna lica u zgradi i rekli da ćemo to da im platimo. Nisu naplatili, uradili su i hvala im- kaže upravnik Marko.
Dejanu koji je u kolicima, sada je mnogo lakše. Problem je bio što iz zgrade nije uopšte mogao da izađe, pa mu ništa nije značilo što ima električna kolica i mogućnost da se samostalno kreće, bez pratnje.
Njegova sestra Jovana kaže da je Dejan bio nestrpljiv, da nikako nije mogao da dočeka da se rampa postavi. Kada su radovi krenuli svakog dana je pitao kada će biti sve završeno.
-Zamislite da živite na petom, šestom spratu a da vam je ispred vrata provalija, odnosno, da nema ni lifta ni stepenica. E tako se oseća osoba koja je u kolicima u zgradi bez prilaza za invalide- objašnjava Jovana.
Priseća se perioda pre nego što su se uselili u ovu zgradu, kada su bezuspešno tražili da kupe kuću, što bi za Dejana bila najprihvatljivija opcija.
-Nismo mogli da kupimo kuću pa smo se opredelili za stan u prizemlju, što u suštini ništa nije značilo, jer Dejan nije mogao da izađe iz zgrade. Obraćali smo se nadležnim insitutucijama za pomoć, nije bilo razumevanja. Srećom, stanari nisu ostali „gluvi“, pokazali su veliku solidarnost, organizovali su se i pomogli. Takvi gestovi vraćaju veru u ljude.
Jovana ističe da je teško razumeti ove probleme ukoliko ih nemate u bliskom okruženju.
-Danas generalno nema razumevanja za tuđe potrebe i probleme, pogotovo kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Njihove porodice su uglavnom prepuštene same sebi. Kao društvo smo zakazali. Ono što bi trebalo da se podrazumeva, uz sve apele i molbe, ostaje samo mrtvo slovo na papiru.
Na kraju kaže da osobe koje imaju potrebu za rampom nisu samo „tamo neke komšije invalidi, deke sa štapom ili mame sa bebom, već ljudska bića koja žele da odu u park, prodavnicu, pozorište, kod prijatelja, bića koja moraju i kod lekara, poštu, opštinu ili banku…“ .Pod uslovom da postoji prilagođen pristup. A ne postoji, nažalost.
D.P.
Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”.