O predstavi „Mila, glumica 21. veka“ koja je u Kruševcu premijerno izvedena početkom ovog meseca a danas (14. avgusta) gostuje u Čačku, naša čitateljka Tamara Milutinović, nastavnica srpskog jezika i književnosti, napisala je kritiku sa, kako je navela, željom da pomogne pozorišnoj publici i na vreme je informiše o ovom izvanrednom komadu.
Pozorišna predstava „Mila, glumica 21. veka“ koju je kruševačka publika imala prilike da pogleda 5. avgusta, postavljena je prema tekstu Milivoja Mlađenovića, u režiji Sanje Milenković, u produkciji Ivana Bogićevića. Kroz radnju ove predstave vodi nas uigrana ekipa mladih, ali izuzetno telentovanih glumaca, naslovnu ulogu tumači Aleksandra Jovanović, čiji je ravnopravni partner na sceni Stefan Marković.
Kritiku ovog pozorišnog komada, koju je napisala Tamara Milutinović, nastavnica srpskog jezika i književnosti, prenosimo u celosti:
„Pozorište Čkalja ima brojne razloge zbog kojih može biti ponosno na ovo delo, pitka, ali nikako površna priča o savremenim pogledima na svet umetnika i umetnosti donosi puno vedrine, osmeha i publiku neposredno, talentom režisera i bravurama glumaca, uvlači u razmišljanje o statusu umetnosti, o poslu glumaca, ali i poslovima i načinima za zaposlenje svih mladih.
Mila, glumica 21. veka donosi veselost, bar je takvom čini glumica koja tumači glavnu ulogu, njena vedrina izaziva osećaj relaksiranosti i bezbrižnosti kod gledalaca, svedoči o iskustvima mnogih koji su spremni da zarad posla daju i rizikuju mnogo.
Na samom početku, mnogo gledalaca će se poistovetiti sa Milom, biće dirnuti i cinizmom glavne glumice, svesrdno će je podržati u reskim opaskama, potom će na trenutke biti zaprepašćeni odnosom jedne moderne devojke, provincijalke koja se vraća u svoj kraj opijena modernim tendencijama, potpomognuta lažnim samopouzdanjem.
Mila se kroz scenu kreće najpre, čini se vešto, razdragano, ipak, na kraju shvatamo da joj koraci i nisu toliko sigurni, već ih opija entuzijazam i želja za uspehom ih učvršćuje i daje im potporu.
Glavna junakinja je svojim delanjem na sceni demistifikovala i jasno prezentovala prednosti današnjice, budući da je influenserka, ova junakinja ne preže od tereta neuspeha, to joj donosi dodatni entuzijazam i čini je hrabrijom, dodajući joj na samopouzdanju. Novo zanimanje za novi vek daje novu komponentu ličnosti glumca i snaži ga otvarajući nove mogućnosti kojih je Mila svesna na sceni.
Publika će poverovati veštom manipulatoru, upravniku, saživeće se sa potencijalnom ljubavnom pričom koja se začinje na sceni, ali će ih razrešenje predstave još dublje pogoditi. Predstava je satkana na takav način da publiku opije i razoruža, preuzme poverenje, a potom šokira razrešenjem, kako bi publika ponovo pružila podršku mladoj Mili, čiji lik doživljava razočaranje.
Još jedan od likova, gost iznenađenja, pravi upravnik, čini da ovo delo dobije dozu modernosti, dovodeći publiku do iznenađenja, otvarajući mogućnosti za razne varijacije, hoće li upravnik biti muškarac ili možda čak i žena, kako će reagovati na Milu, kako će izneti svoju ulogu. Upravo ova uloga svedoči o virtuoznom poznavanju pozorišnog mehanizma, režijske bravure i perfektne scenske ukopljenosti koja je spremna da se menja i prati korak vremena, na čemu još jednom treba čestitati režiji i produkciji.
Na sceni sve vreme glumci koketiraju sa publikom, vešto i nenemetljivo preuzimajući njihovo poverenje, čine da poveruju da su deo predstave, da dožive priču sa scene kao svoju ili priču njihove komšinice, poznanice, prijatelja, koja im je ujedno bliža jer svi poseduju društvene mreže na kojima se neizbežno demistifikuju svi problemi, sve nevolje, ali i sve pozitivne situacije. Upravo u tome i leži virtuoznost, najpre autora teksta, a potom i same režiserke, da publiku vode kroz radnju, nenametljivo uzimajući poverenje i otvarajući pitanja gde je mesto umetnika, kuda se kreće razvoj pozorišta danas, u 21. veku? Vek u kome digitalne tehnologije dominiraju i uzimaju primat u svim oblastima života donosi nove izazove čak i za umetnike, a posebno za glumce.
Originalna muzika, ritmom potpomaže, pevljiva je i lako prijanja za uvo, vedra je iako je tematika o kojoj peva žustro protivljenje nepoštovanju prema kultu umetnika. Pesme koje na sceni izvodi Mila svedoče o kultu neshvaćenih umetnika, ipak, izuzetno su pevljive i lako se šire kroz gledalište.
Važno je istaći i to da ova predstava pokazuje jedan ljubak spoj savremenog i tradicionalnog, koji se osim u muzici i tematici predstave ogleda i u izradi plakata za koji je bila zadužena Al-Isidora Čikarić, za scenski pokret Vojin Milanović, koreografiju Miljana Gagić, dok se kostimima bavila Sanja Stojanović, inspicijent za ovu predstavu bila je Milena Živković.
Kada je u pitanju režija, važno je istaći da profesorka srpskog jezika i književnosti još jednom potvrđuje talenat, koji je već nesporno pokazala i u prethodnim pozorišnim ostvarenjima, kako onim koja se vezuju za školski teatar, ali i u brojnim profesionalnim ostvarenjima. Iz stvaralačkog opusa režiserke predstave, Sanje Milenković, izdvaja se predstava Ruke- koja se neposredno dotiče pitanja umetnosti, stvaranja, ljubavi, ali i onog važnog pitanja, sreće, zadovoljstva i poštovanja.
Neosporan je talenat režiserke da kroz rad sa glumcima iskaže svoju ljubav prema stvaranju, prema ljudima, provlačeći mudro pitanje poštovanja i unutrašnjeg zadovoljstva čoveka kroz sve čime se bavi. Njen stav da u svakom biću nužno prebiva umetnost još jednom je doživeo svoje otelotvorenje na pozorišnoj sceni kroz ovu predstavu.
Osvrnućemo se i na to da je prvobitni tekst, prabiće ove predstave, zapravo posrbica Koste Trifkovića, koju je u originalu napisao Karl August Gerner, a na scenu davne 1872. godine u vidu monodrame postavio baš Kosta Trifković. Trifkovićeva posrbica poslužila je za inspitraciju upravo Milivoju Mlađenoviću, čiji je tekst doživeo pun život na sceni, praćen originalnom muzikom, nepretencioznom scenografijom, ali oplemenjen izuzetnom scenskom igrom, veselim i primerenim kostimima, vešto vođen i usmeravan mudrom režijom, uspeva da omami publiku, koja iz sale izlazi razdragana, neopterećena, ali opet, dirnuta snagom i značajem umetnosti.
Prednost ove predstave leži u tome da se domišljatim rešenjima, poput spominjanja lokalnih toponima, ali i institucija i ličnosti, nenametljivo približi publici i potkupi gledaoca da glumcima pokloni poverenje.
Nemerljiv je značaj produkcije koji se ogleda u nesvakidašnjem talentu još jednog člana ove ekipe, maestralnog producenta Ivana Bogićevića, mladom čoveku koji je svojim umećem i poznavanjem pozorišnog mehanizma doprineo da ova predstava ugleda svetlost dasaka koje život znače. Raskošni talenat, Ivan je uspeo da pretoči u rad sa režiserom, glumcima, ali i svim ostalim članovima ekipe koji možda i nisu vidljivi oku publike. Svakako, njegov rad se ogleda u prenošenju znanja na mlade glumce, na ljude nove generacije koji će svojim talentom uspeti da postignu upravo ono što je viđeno na sceni, da demistifikuju pozorište, istaknu probleme i učine ih vidljivijim, otkriju da je život svakog od nas igra na pozornici vremena.
Predstavu Mila, glumica 21. veka, treba pogledati kako bismo se rešili svake sumnje u večni život umetnosti, kako bismo shvatili da i onda kada nam se učini da gubimo na jednoj sceni, na drugoj sceni se potkrada neka mala pobeda koja čini da aplauz vremenom biva snažniji i iskreniji. Ova predstava nas može naučiti da je mladost puna razočarenja, ali i nada, sitnih pobeda koje iskustvu daruju mudrost da svaku radost prigrli i zavoli kao najsjajnije odličje i najiskreniji aplauz publike koja je provela jedan deo života živeći kao deo ove igre koja se da nazvati životom u 21. veku“.
Predstva „Mila, glumica 21.veka“ danas će biti izvedena u Kulturnom centru Čačak, sa početkom u 20 časova. Ulaz je besplatan. Dođite!
Foto: Ema Bogosavljević i Miljana Gagić