Ljubaznost lekara, prijatan ambijent, bez čekanja u dugim redovima, te posvećenost pacijentu bez „gledanja na sat“, razlozi su zbog kojih i se i oni sa prosečnim pa i minimalnim primanjima sve češće odlučuju za lečenje u privatnim ordinacijama. Građani kažu da je višemesečno čekanje na određene specijalističke pregled u državnim zdravstvenim ustanovama, gubljenje vremena u svakom smislu. Iz tog razloga, mnogi uplaćuju i privatno zdravstveno osiguranje, iako imaju overenu zdravstvenu knjižicu.
Sugrađanka N.P. (44) specijalističke preglede već godinama obavlja uglavnom kod privatnika.
-Kad imam neki ozbiljniji zdravstveni problem uvek prvo odem kod svog izabranog lekara, on mi da smernice koji specijalistički pregled bi trebalo da uradim. Pošto se plašim da bi čekanje moglo dodatno da mi ugrozi zdravlje, a čeka se itekako, zakažem kod privatnika. Skupo jeste, ali zdravlje nema cenu. Činjenica je da se meni od plate odbija za zdravstvo, ali to tada ne razmišljam.
J.M. (27) odlazak u privatnu ordinaciju, kako kaže, odgovara u svakom pogledu.
–Uvek radije biram da odem kod privatnog nego kod državnog lekara. Razloga je mnogo. Prvi i najbitniji je to što ne čekam red, a to mi je posebno važno jer vodim malo dete koje se unervozi zbog dugog čekanja. Čini mi se da su i lekari tamo posvećeniji pacijentima, a i osoblje je ljubaznije. Ne sećam se da imala negativnih iskustava u privatnoj praksi, a u državnom se to često dešavalo.
I L.T. (35) radije ide kod privatnika kada je dete u pitanju.
–Uvek kad sam u mogućnosti odem kod privatnika. Ne čekam red, to me zaista nervira i oduzima vreme. Kad vodim dete u dispanzer, obavezno zakači jos neki virus dok sedi u čekaonici punoj bolesne dece. Kad sam ja u pitanju, kod stomatologa uvek idem privatno, a ostalo zavisi od trenutne materijalne situacije.
Sugrađanin M.N (75) kaže da bi rado išao kod privatnika, ali da nema novca za to.
–Ako me pitate šta je lakše, sigurno da mnogo pozitivnijih strana ima odlazak kod privatnika, što je negde i logično. Ko to sebi moze da priušti, blago njemu. Ja nažalost ne spadam u te ljude. Čekam na zakazan pregled nekad i po dva meseca, čekam red kad odem tamo, čekam da stignu rezultati, susrećem se sa neljubaznim medicinskim sestrama, ali šta ću, nemam drugog izbora.
Da je iz nužde krenula da uplaćuje i privatno zdravstevno osiguranje, navodi D.N (55).
-Trideset godina mi se odbija od plate za zdravstvo i sad kad mi treba lečenje, ne mogu da stignem na red mesecima. Na nagovor prijateljice, krenula sam da uplaćujem privatno zdravstveno osiguranje, pa kod privatnika zakažem pregled danas za sutra. Možda nisu bolji stručnjaci, ali su bar ljubazniji, imaju vremena da me saslušaju i ono što je meni lično najbitnije, ne gubim vreme i ne čekam da se bolest iskoplikuje.
Ipak, ima i onih koji radije biraju državne zdravstvene ustanove.
–Uglavnom idem kod državnog lekara. Nema tu neke preterane razllike, kako pojedini opisuju. Uostalom, mene moj izabrani lekar poznaje, zna sve moje bolesti, zna šta mi treba, verujem mu. Znam mnogo lekara koji se isto ophode prema pacijentima i u privatnom i u državnom, nisu svi u državnom neljubazni. Razlika je, naravno, što kod privatnika ne moras da čekaš na pregled, pa kada mi je baš nešto hitno, a to je retko, odem kod privatnika. Za ostalo, zašto bih plaćala ako ne moram.
Slično razmišlja i sugrađanin S.S. (32).
–Većina koja radi u bolnici radi i privatno, možda nisu podjednako ljubazni ovamo i tamo, ali me baš briga, meni ne treba da mi se smeška, već da me leči. Ja ne odustajem dok ne ispričam šta me muči, uporan sam. E sad, kad je nešto baš hitno, ja lepo odem uveče u hitnu, odatle me proslede kod specijaliste i rešen problem. Dovijam se, moram tako. Što se tiče mog izabranog lekara, tu nemam nikakvih zamerki, on je uvek ljubazan a i ima veliko poverenje u njega i nikada ne bih za taj pregled išao kod privatnika.
Jovana Pavlović