Zvuci frule iz komšiluka očarali mladog Aleksandra

Ljubav prema fruli rodila se iznenada, kada je jedne večeri čuo svog suseda kako svira. Očaran tada zvukom ovog instrumenta, dvadesetogodišnji Aleksandrar Gašić Gale, danas je pravi čuvar tradicionalne muzike. Uči od najboljih, povremeno nastupa, a frula mu je donela i plasman na međunarodno takmičenjе frulaša.

Za Galetovu ljubav prema fruli zaslužan je čika Ranđel, komšija iz kvarta:

Ljubav prema ovom ,,božjem” instrumentu desila se slučajno. U kvartu u kom stanujem postoji mali prolaz između zgrada, takozvani ,,pasaž”, u kojem se nalaze samo jedna stara, drvena vrata. Tu je stanovao čovek koji je često svirao frulu. Ta melodija koju sam slušao kada sam prolazio, ostala je duboko urezana u meni. Skupio sam hrabrosti da nepoznatom čoveku zakucam na vrata i pitam ga šta je to. Upravo taj komšija, čika Ranđel, jeste moj prvi učitelj.

Godinu dana nakon tog susreta, Aleksandra odlazi u Beograd, kako bi se učlanio u KUD „Abrašević“:

Tamo upoznajem prijatelje za ceo život, kolege, muzičare. Prvi koncert na kome sam nastupio bio je u Domu sindikata u Beogradu, to je zapravo bio godišnji koncert ,,Abraševića”.

Naš mladi sagovornik mišljenja je da je frula potcenjen instrument, ali da ipak postoje mladi koji neguju tradiciju:

Frula je u Srbiji potcenjen instrument, kao i svirači. Uveravam sve da ipak postoji veliki broj mladih koji neguju ovaj instrument i ne stide se da ga prihvate kao obeležje svog naroda.

Nagradu ,,Druga frula Šumadije” osvojio je na predtakmičenju frulaša, što mu je omogućilo dalji plasman:

Svirači se jednom godišnjem okupe u Prislonici, malom selu nadomak Čačka, gde se održava najveće takmičenje frulaša amatera i gde se plasiraju samo najbolji. Takmičenje je uslovljeno plasmanom, treba osvojiti jedno od prva tri mesta, da bi se steklo pravo na dalje učešće. Na predtakmičenju koje je održano u Rači Kragujevačkoj i nosilo je naziv ,,Prva frula Šumadije”, osvojio sam nagradu ,,Druga frula Šumadije” i stekao pravo na sledeći krug takmičenja u Prislonici.

Takmičenje je održano u rodnom selu našeg čuvenog frulaša:

Moj rodni kraj pripada Šumadiji, pa je predtakmičenje održano u Rači Kragujevačkoj, u selu gde je rođen neponovljivi Bora Dugić, jedan od glavnih pokretača ove manifestacije. Mala scena bila je smeštena ispod velikog hrasta, starog više od stotinu godina, a kasnije sam saznao da je Bora, kao dečak, dolazio ispod tog hrasta i vežbao frulu satima.

Ovaj ljubitelj frule ističe da nagrada nije toliko važna, koliko povezanost sa ljudima koju neguju ljubav prema fruli:

Nagrada kao nagrada nije toliko važna, ali upoznati ljude koji vole isto što i ti, povezanost koja je čarobna, posebno kada se radi o ljudima koje povezuje frula, to je važno. Taj dodir usana i piska frule veoma je sličan poljupcu, pa instrument koji se na takav način svira onda mora biti  ,,božji” instrument.

Za kraj, odaje zahvalnost svojim učiteljima, bez kojih, kako kaže, ne bi uspeo da ostvari svoj san:
Pored talenta, neophodan je ipak i rad sa profesionalcem. Za učitelja sam odabrao renomiranog svetskog umetnika, doktorku frule Nedu Nikolić. Uspešno radimo već mesec dana, rezultati su vidljivi. Ponosan sam što imam čast da učim od najboljih – poručuje mladi kruševački frulaš.

L.K.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *