Ako sumljate u to kako se nešto kaže ili piše, ovo je tekst za vas. Čak štaviše, često puta i naj obrazovaniji ljudi greše. Svo vreme mislimo da je ono što smo napisali naj ispravnije, ali dok ne konsultujemo nekoga nećemo biti sigurni. Upravo u vezi toga je i ovaj tekst – kako trebamo da govorimo i pišemo pravilno?
Sa Stanislavom Arsić, profesorkom srpskog jezika i književnosti u Kruševačkoj gimnaziji, razgovarali smo o najčešćim jezičkim greškama, uz osvrt na sam početak ovog teksta, koji je ilustracija raširenih jezičkih grešaka:
-Glagol glasi: sumnjati. Negacija glagola piše se rastavljeno (ne znam), osim kod glagola nisam, neću, nemoj, nemam. Čak štaviše i često puta su primeri za pleonazam (preobilje)- dovoljno je reći čak ili štaviše, a ne oba, isto kao i u drugom primeru. Superlativi najobrazovaniji, najispravniji (kao i svi drugi) pišu se sastavljeno.
-Srednji rod prideva sav je sve (sve vreme, sve bogatstvo), nije ispravan oblik svo. Konsultujemo se sa nekim (dopuna glagola je u obliku sa+instrumental, podrazumeva uzajamnost). Predloški izraz glasi u vezi sa (nečim), dopuna je u instrumentalu, a ne u genitivu. Isto je i u suprotnom izrazu bez ikakve veze sa (nečim). Glagol trebati je bezličan kada je deo složene predikatske konstrukcije, npr. trebalo je da nas pozovu, treba da uradimo…
Uz napomenu da se jezik i misao razvijaju uzajamno i da je zbog toga važno negovati jezik, profesorka Arsić kaže:
-Bogat jezički izraz omogućava složeno razmišljanje, složeno razmišljanje opet obogaćuje jezički izraz. Ako umemo jasno i tačno da izrazimo svoje misli i osećanja, verovatno je da ćemo se lakše ostvariti u obrazovanju, u poslu, u svim međuljudskim odnosima, u svemu onome što sačinjava naš društveni, emotivni i duhovni život.
Redovno čitanje, učenje i promišljanje može biti veoma korisno, a bez jezičke kulture nema ni opšte:
-Jezička kultura je višeslojna, ona obuhvata i kulturu slušanja, razumevanja, kao i kulturu izražavanja (govora, pisanja, neverbalnog izražavanja). Bez nje, naravno, nema ni opšte kulture, a verujem, ni zdravog sistema vrednosti.
Ova profesorka tvrdi da su jezičke greške toliko postale uobičajene da se često ne opažaju kao greške:
-Jezičke greške u savremenom živom jeziku i javnom govoru su raznovrsne i ponekad toliko uobičajene da ih mnogi sagovornici ne opažaju kao greške. Akcentovanje reči je predmet polemike i među jezičkim stručnjacima.
Najčešće greške u pisanju, po mišljenju profesorke Stanislave Arsić, javljaju se kod sastavljenog i rastavljenog pisanja reči:
–Pravilno je napisati: preda mnom, ne smem, u stvari, u redu, i te kako, ići ću, ali i takoreći, bismo, ćemo, katkad, omogućiću (jer se infinitiv ovog glagola završava nastavkom -ti, a ne -ći).
Naša sagovornica uočava sve češće probleme sa komparacijom prideva i glagolskim oblicima:
–Pravilno je: viši, stroži, bešnji, tešnji, najjasniji, najjužniji, kujem, brijem, vičući, vukući, pekući, poštujući… Nepravilne su komparacije prideva po uzoru na engleski jezik: više zanimljiv, više čudan, više neobičan, manje siguran, treba: zanimljiviji, čudniji, neobičniji, nesigurniji.
Ponekad budu sporna i značenja reči, posebno ako zvuče slično:
–Razumna je osoba, razumljiv je tekst (ili izgovor); sujetan je onaj ko je samoljubiv, sujeveran je onaj ko je praznoveran; dubiozno je ono što izaziva sumnju, a ne ono što je duboko; velikan je onaj ko je postigao uspeh u duhovnoj sferi, velikaš je onaj ko je osvojio položaj i moć.
Mnoge sintaksičke konstrukcije se često pogrešno koriste, napominje Arsić:
–Pravilno je: u vezi sa tim, s obzirom na to da, dvadeset tri momka, dvadeset pet momaka, oženio se voljenom devojkom (nepravilno je: oženio je voljenu devojku, jer to znači da je njoj našao ženu).
Jedan od većih problema predstavlja i anglicizacija jezika (tzv. anglosrpski), te se često javljaju nepravilne konstrukcije:
–Hrana za poneti (predlozi u srpskom jeziku ne stoje uz glagole, može: hrana koju ćemo poneti), ja sam u redu sa tim (bukvalan prevod engleskog izraza, treba: slažem se sa tim), zajedno su 24/7 (treba: nerazdvojni su), na dnevnoj bazi (treba: svakodnevno), ti ne bi mogao da budeš više u pravu (potpuno si u pravu).
Za kraj, profesorka Arsić napominje da je pomodarstvo u jeziku stara tema i da se treba setiti Sterijine Feme, kao i to da svako od nas može pronaći odgovarajuću reč u sopstvenom jeziku.
Luka Kijačić