Zbog učestalih pritužbi građana/ki na raskopane ulice i trotoare koji nakon infrastrukturnih radova nedeljama pa i mesecima ostaju neasfaltirani i nebezbedni, zatražili smo od nadležnih informacije koje su tačne obaveze i rokovi izvođača, kome građani mogu da se obrate, ali i ko snosi materijalnu i pravnu odgovornost ukoliko zbog loše održavane rupe dođe do oštećenja automobila ili povređivanja pešaka.
Iz odgovora komunalne inspekcije jasno je da bilo kakvo raskopavanje javnih površina ne može da se radi „na svoju ruku“. Svako ovlašćeno preduzeće mora pre početka radova da dobije zvanično odobrenje Odeljenja za urbanizam i građevinarstvo. Jedini izuzetak od ovog pravila su hitne havarijske intervencije – poput pucanja vodovodnih cevi ili kvarova na toplovodu.
U tim situacijama, zbog hitnosti, ne čeka se dozvola, ali izvođač ima jasnu obavezu da čim otkloni kvar, bez ikakvog odlaganja započne dovođenje ulice u pređašnje stanje.
Mnoge građane najviše muči pitanje dužine trajanja radova, međutim, opštinskom odlukom , kako navode u komunalnoj inspekciji, nije definisan jedinstven rok. Kada se radovi izvode po rešenju, rok se određuje spram obima posla, što u praksi može trajati od nekoliko dana pa i do nekoliko godina za veće projekte. Ako se posao ne završi na vreme, investitor mora zvanično da zatraži produženje roka.
Takođe, iz inspekcije naglašavaju da „vraćanje u pređašnje stanje“ nikako ne znači samo nasipanje šljunka i peska. Ulica ili trotoar moraju biti vraćeni u prvobitni izgled, bilo da je reč o asfaltu, betonu ili behatonu.
Razlog zašto raskopane rupe često stoje danima pod šljunkom leži u procedurama.Preduzeća raspisuju godišnje tendere za asfaltiranje, a same asfaltne baze ne rade neprekidno.
Ipak, sve dok se asfalt ne postavi, izvođač je zakonski dužan da redovno održava i dopunjuje tu površinu kako ne bi ugrožavao prolaznike. Ukoliko zbog loše održavane rupe dođe do štete na automobilu ili povređivanja pešaka, svu materijalnu i pravnu odgovornost snosi upravo preduzeće koje je izvodilo radove.
Kada stvari zapnu na terenu, građani uvek mogu prvo da se obrate samom izvođaču radi dopune materijala ili informacije o datumu asfaltiranja. Ukoliko se ne zna ko je izvodio radove ili problem ostane nerešen, slučaj se prijavljuje komunalnoj miliciji ili komunalnoj inspekciji.
Inspektor u takvim situacijama nalaže hitno otklanjanje nedostataka. Ako izvođač odbije da postupi po nalogu, grad ima mehanizam da angažuje treće lice koje će sanirati ulicu, ali o trošku neodgovornog izvođača. Uz to, predviđene su i novčane kazne koje se kreću od 5.000 do 150.000 dinara.
Ipak, uprkos čestim slikama raskopanih ulica na terenu, iz inspekcije navode da u prethodnih godinu dana nije bilo prekršajnih prijava protiv izvođača. Objašnjavaju da razlog nije izostanak uočenih nedostataka, već to što su oni otklanjani odmah ili u najkraćem roku.
U inspekciji kažu da najveći broj raskopavanja u gradu, usled velikog broja kvarova i malog broja izvršioca, naprave JKP „Vodovod“ i JKP „Gradska toplana“, a na brzinu sanacije često utiču i tehnički faktori poput sleganja tla ili vremenskih uslova.
D.P.