– Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se. Hleb i sloboda isto su nama – reči koje su uklesane u memorijalnom kompleksu „Slobodište“ istovremeno su poruka koju danas, praveći umetničku instalaciju sa Slobodišta šalju arhitekta i umetnik Andrej Josifovski Pijanista i profesorka sa Arhitektonskog fakulteta Milica Milojević. Njihov dolazak u Kruševac, odnosno na Slobodište gde su planirali da izvedu simboličnu akciju, započeo je reakcijom komunalne policije, koja im je napisala kazne zbog parkiranja vozila na zelenoj površini, dok je sugrađanin Aleksandar Kostić dobio kaznu zbog neovlašćenog košenja trave.
Nakon što je na Slobodištu nedavno počela izgradnja izložbenog parka vojne tehnike, u okviru koga će biti postavljeni avioni, tenkovi i druga vojna oprema, deo javnosti u Kruševcu se tome usprotivio.
Dvoje umetnika, Andrej Josifovski Pijanista i Milica Milojević, inače oboje predavači na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, došli su u Kruševac sa idejom da na zelenoj površili na Slobodištu, izvan dela Memorijalnog kompleksa, a nedaleko od parcele na kojoj se gradi park vojne tehnike, simbolično urade repliku žrvnja na kome je ispisan pomenuti natpis. Repliku prave od sena, odnosno prethodno pokošene trave.
– Došli smo pre svega u čast arhitekte Bogdana Bogdanovića, koji je napravio memorijalni park „Slobodište“, ideja je da se napravi replika njegovog velikog žrvnja na kome piše „Pod ovim nebom čoveče uspravi se“, kao pandan tom nekom, divljem muzeju na otvorenom, za koji smo jutros saznali da ima sve dozvole, a koji oni prave na susednoj livadi. Jasna je simbolika šta znači biti slobodan i šta znači ispraviti se pod ovim nebom – rekao nam je Andrej Josifovski Pijanista.
Prema rečima profesorke Milice Milojević, ovo je način da se pokaže podrška ljudima koji znaju, razumeju i osećaju šta je Bogdan Bogdanović zamislio na Slobodištu.
– Njegova ideja i koncept je bio ekološka memorijalna gradjevina. U duhu takvom treba dalje negovati ovaj ambijent i prostor i ovo je bio naš gest da na ekološki način skrenemo pažnju.
Inače, jutros, kada su počeli akciju, došla je komunalna policija koja je reagovala jer su kola naših sagovornika bila parkirana na zelenoj parkovskoj površini. Komunalni policajci su u asistenciju pozvali policiju. U Policijskoj upravi Kruševac je našem portalu rečeno da je policija izašla na teren, te nakon konsultacije sa javnim tužiocem, konstatovala da nema elemenata krivičnog dela, već da treba da postupa komunalna policija.
Prekršajnu kaznu zbog košenja trave, na delu livade gde su umetnici planirali akciju, jutros je dobio sugrađanin Aleksandar Kostić, koji je prethodno pokosio travu na tom delu livade.
Podsetimo da su radovi na izgradnji izložbenog kompleksa vojne tehnike na Slobodištu, na delu koja ne pripada Memorijalnom parku, a koji se nalazi pored parka Šarendgrad, počeli 21. maja. Građani koji se tome protive od tada organizuju akcije kojima ukazuju da se na taj način narušava ideja Memorijalnog kompleksa „Slobodište“, da ne žele vojne eksponate i uništavanje zelenila te da je to nespojivo i sa dečijim parkom „Šarendgrad“, koji se nalazi tik pored te pacele.
Građani koji se protive izgradnji ustvrdili su i da za izgradnju pomenutog izložbenog kompleksa nedostaju Odluka Skupštine grada, glavni projekat, rani javni uvid, javni uvid, objašnjavajući da je, s obzirom na to da se projekat finansira iz budžeta grada, donošenje odluke o izradi projekta moralo proći kroz skupštinsku proceduru.
Pomenuti projekat će biti i tema Zbora građana Kruševca, koji se održava večeras (2. juna) u 19 časova na Trgu Kosturnica.
Podsetimo da je naš portal ranije pisao o pomenutoj postavci te da su rezultati ankete koju smo sproveli na društvenim mrežama pokazali da je većina onih koji su odgovorili, protiv izgradnje pomenutog kompleksa.
Takođe, sugrađanin Kosta Radić, kustos i istoričar u penziji, smatra da je memorijalni kompleks narušen još pre nekoliko godina postavkom tenka u tom delu, te da Slobodište nikada nije ispunilo svoju prvobitnu funkciju jer njegova funkcija (osim manifestacija) jeste da bude memorijalni kompleks i muzej (primeri su Kragujevac i Crveni krst). Umesto vojne tehnike, čija je postavka, prema mišljenju Radića, neprikladna, treba prikazati materijalne ostatke i sačuvana dokumenta koja svedoče o stradanju ljudi na Slobodištu. Sve ostalo je, kako kaže, neprimereno i time se šalje poruka bez poruke.
Direktor Narodnog muzeja Kruševac, Nikola Pantelić je ranije u pisanim odgovorima naveo da radovi na postavci izložbenog kompleksa vojne tehnike na Slobodištu, započeti prošle nedelje, neće narušiti prostor memorijalnog centra, da se razmatralo i o drugim lokacijama, da se javna rasprava neće organizovati jer nije obavezna po zakonu, da je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva dao saglasnost te da radovi koštaju 35,6 miliona dinara, a finansiraju se iz budžeta Muzeja koje je odobrio Grad.
J. B.