Umesto savremenog medicinskog pristupa perimenopauzi i menopauzi, koji pored ginekološkog podrazumeva i pregled endokrinologa, po potrebi i psihologa, psihijatra, pa i adekvatnu hormonsku terapiju, žene u Srbiji neretko se suočavaju sa banalizovanjem simptoma koji prate ovaj period života. Ono što im se obično sugeriše je da je to prirodan proces koji treba „otrpeti“ jer su ga i generacije žena pre njih podnosile u tišini.
Kako se moglo čuti na tribini pod nazivom “Kome smeta zdrava žena?”, koju je Feminsitički kulturni centar BeFem organizovao u prostorijama Alternativnog kulturnog centra “Gnezdo”u Kruševcu, žene u tom gradu uglavnom nisu zadovoljne pristupom struke kada su u pitanju problemi koje sa sobom nosi perimenopauza i menopauza.
Većina učesnica tribine navela je da se ginekolozi ovom temom ne bave dovoljno te da, onda kada i pitaju za savet ili terapiju koja bi im olakšala ovaj period života, obično dobiju odgovor “da je bolje istrpeti jer je reč o normalanom životnom procesu kroz koji mora da prođe svaka žena”.
Da li je baš tako, kao i šta sve sa sobom nosi perimenopauza i menopauza, kako prepoznati simptome i šta sve danas savremena medicina nudi da bi se kroz ovaj period prošlo bezbolnije, na tribini koju je predvodila aktivistkinja i borkinja za ženska prava Snežana Jakovljević, predsednica Udruženje žena “Peščanik”, govorila je dr Mina Hagen, psihološkinja i docentkinja na Fakultetu za medije i komunikacije.
Medicina napreduje, a žene i dalje pate
Suština problema, kako se čulo na tribini, leži u činjenici da je medicina značajno napredovala, ali da se ti novi protokoli u našim domovima zdravlja slabo primenjuju.
Kako je navela dr Hagen, ginekolozi u Srbiji te protokole teško usvajaju i većina njih nije spremna da podrži ono što brojne naučne studije danas potvrđuju. Takođe, određen broj lekara objašnjava da zbog velikog broja pacijentkinja na dnevnom nivou, nemaju vremena da se posebno bave problemima perimenopauze i menopauze .
I dok se ginekolozi većinom ograđuju od hormonskih terapija a ženama sugeriše da „izdrže“, psihološkinja Hagen podseća da perimenopauza nije samo prestanak ciklusa, već kompleksna tranzicija koja može trajati i do deset godina.
Ističe i to su žene decenijama bile isključene iz medicinskih studija jer su im hormoni „suviše varirali“ čime je, kako je objasnila, izgubljena prilika da se rano prepoznaju simptomi koji nisu samo valunzi koji se inače najčešće vezuju za period pre ulaska u menopauzu.
Šta se krije u „zoni haosa“?
Perimenopauza se često naziva „zonom haosa“ jer hormoni divljaju, a klasični testovi krvi često ne mogu sa sigurnošću potvrditi da je proces počeo. Žene se suočavaju sa čitavim nizom simptoma koje ni same, a često ni lekari, ne povezuju sa hormonima:
–Pad progesterona donosi nesanicu, anksioznost, razdražljivost i depresivne epizode. Tu je i takozvana „moždana magla“, gubitak koncentracije i zaboravnost, što se često pogrešno pripisuje stresu na poslu ili porodičnim obavezama koje su u tom životnom periodu brojne- briga oko dece, starih roditelja, posao, kućne obaveze…
Takođe, perimenopauzu prate i određene fizičke promene:
-Može da se javi suvoća usta i očiju, migrene, tahikardija. Žene su uplaše da ubrzano lupanje srca ukazuje na neki kardiološki problem, ali nije tako, to je u tom period obično posledica hormona. Takođe, kod određenog broja žena dolazi do pada libida. Menja se i kvalitet kose, dolazi i do loše preraspodele masnih naslaga...
O urogenitalnim problemima koji se mogu javiti u period perimenopauze, Hagen kaže:
-Učestale infekcije direktna su posledica manjka estrogena, što se može uspešno rešiti lokalnim terapijama, ali se o tome u ordinacijama retko govori.
Znanje kao čin otpora
Jelena Višnjić, direktorka BeFema, naglasila je da su naša tela mesto političkog upisa i da je otvoreni govor o starenju zapravo vrsta otpora patrijarhalnom poretku koji žensko telo tretira kao potrošnu robu. Snežana Jakovljević iz „Peščanika“ dodala je da je frapantno koliko malo znamo o sopstvenoj biologiji zbog sramote koja se veže za menstruaciju i menopauzu.
Na tribini je bilo reči i o hormonskoj supstitucionoj terapiji. Uz napomenu da to još uvek nije zvaničan medicinski stav, psihološkinja Hagen kaže da određena naučna istraživanja potvrđuju da je ova terapija za većinu žena bezbedna i neophodna, naročito kod prevremene menopauze (pre 40. godine), kako bi se sprečili rizici od infarkta i osteoporoze.
Solidarnost: „Da li si dobro spavala?“
Poruka sa skupa u Kruševcu je jasna: žene ne smeju dozvoliti da ih proizvođači raznih skupih a neproverenih tinktura, čajeva, suplemenata zloupotrebljavaju, dok im lekarski sistem okreće leđa. Potrebno je tražiti savet endokrinologa, insistirati na razumevanju ginekologa i, što je najvažnije, međusobno se podržati.
Solidarnost, čulo se na ovoj tribini, znači da kolektiv razume ako žena zbog hormonskog disbalansa i neprospavane noći ne može da dođe na posao, ili ako joj je potreban slobodan dan zbog teških simptoma, po ugledu na prakse koje se već uvode u razvijenijim društvima.
Razbijanje tišine u Kruševcu bio je prvi korak ka tome da perimenopauza prestane da bude „ženska sramota“ i postane pitanje javnog zdravlja i osnovnog ljudskog dostojanstva. Znanje je moć, a zahtevanje adekvatne medicinske brige nije luksuz, već osnovno pravo svake žene na kvalitetan život i dostojanstveno starenje.
D.P.