U porodici Danev plivanje nije samo sport, već način života. Milena i Nikola svoje plivačke karijere započeli su još u detinjstvu, Milena u Zrenjaninu, Nikola u Kruševcu. Oboje su bili uspešni u bazenu, a život ih je kasnije ponovo spojio. Ljubav su krunisali brakom, a potom dobili ćerku Dunju, za koju kroz šalu kažu da je sa plivanjem počela još dok je bila u majčinom stomaku. Oni su treneri PK”Napredak” u kome trenira i njihova ćerka Dunja.
Danas je u ovoj porodici plivanje svakodnevica, roditelji su treneri, a Dunja uspešna mlada plivačica koja nastavlja njihovim stopama. Pre nje, plivao je i stariji sin Marko, pa je Dunja odrastala uz sportski duh, disciplinu i poštovanje prema radu.
Nikola kaže da, kada dođu na bazen, prestaje odnos mama i tata i počinje odnos trener i plivač, dok Dunja navodi da je upravo ta jasna granica između porodice i sporta jedan je od temelja njihovog uspeha.
Iako su joj roditelji treneri, Dunja kaže da ona nema privilegija, već je isti odnos kao prema svim ostalim sportistima.
Pored rezultata, medalja i takmičenja, porodica Danev ponosna je na vrednosti koje sport donosi, na disciplinu, radne navike, upornost i zajedništvo. Kroz svoj klub godinama rade sa decom, nastojeći da ih usmere ka zdravom načinu života i sklone od loših uticaja savremenog vremena. Cilj im je, kako kažu, da od dece naprave dobre ljude, te da rezultati dođu kao posledica rada.
Milena ističe da se ona isto ophodi prema svom detetu kao i prema drugoj deci, te da je bilo teških momenata, da im je obema bilo teško ali da su uspele da taj period prevaziđu.
Milena i Nikola baveći se trenerskim radom pošavaju da mladima prenesu prave vrednosti, da ih pomere sa ulice:
– Nama je cilj i misija bio da što više decu sklonimo sa ulice, od računara, od te savremene svakodnevice i uspeli smo u tome, nadam se. Mnogo dece je prošlo kroz klub, uvek smo se trudili kao i ostali treneri u klubu da budu socijalizovani, da postanu dobri ljudi, mi smo fabrika dobrih ljudi. Pokušali smo da im objasnimo da plivanje može da im donese i neke benefite za život. Čak šest sportista iz kluba otišlo je zahvaljujući sportu na koledž u Americi – naveo je Nikola.
Prvi je, kako kaže, na koledž otišao njegov stariji sin Marko, a nakon njega još pet sportista iz kluba je i dobilo vrhunske stipendije na američkom koledžu.
Oboje kao treneri uče decu zdravom rivalstvu i da je uprkos rezultatima koje ostvaruju drugarsvo na prvom mestu. A najvećim uspehom kluba smatraju upravo to što od njih prave dobre ljude. Gledano plivački, najveći uspeh, slažu se oboje u tome, je period od osam meseci koji su kao klub preživeli bez bazena:
–Izdržali smo taj dugi preiod bez bazena zajedno sa decom, putovali svakodnevno jutro i veče, a klub u tom periodu zabeležio najbolji uspeh, veliki broj medalja na letnjem prvenstvu, zatim veliki broj medalja na zimskom prvenstvu – kazala je Milena.
Kruna svih takmćenja su im, kako kažu, državna prvenstva gde očekuju da se pokažu u najboljem svetlu:
– Imamo par plivača koji su kandidati za reprezentaciju. Tako da svaki odlazak i svako učeće u reprezentaciji nam znači, kao i odlazak naših plivača na koledže, jer oni i dalje ostaju privaći našeg kluba, što nije slučaj kada odu na državne fakluktete.
Milena navodi da su najboji oni plivači koji i pored padova uspeju da opstanu, jer plivanje je izuzetno težak sport, mora se trenirati svaki dan:
– Dosadan je sport i treba da mentalno budeš jak da bi se bavio ovim sportom, uspeh je spor, najuporniji dolazi do rezultata, brzo se popne na vrh ali teško se ostane na tom vrhu, ako padneš, treba izdržati to da dalje nastaviš.
Prema njihovim rečima, plivanje u Srbiji danas nažalost silazi na nivo iz 1996. do 2000. godine. Kako kažu, osnovni problem napredovanja svih naših sportista je infrastruktura koja uzima svoj danak.
Dunja: Voda mi je prirodno okruženje
Za Dunju je voda oduvek bila prirodno okruženje. Odrastanje u porodici plivačkih trenera značilo je da je bazen bio deo svakodnevice još od najranijeg detinjstva. Zato i ne čudi što se ne seća svog prvog dolaska na bazen.
– Ja oduvek plivam. Ne sećam se trenutka kada sam prvi put došla na bazen. Znam samo da sam praktično od rođenja tamo – kaže Dunja uz osmeh.
Ozbiljnije treninge počela je sa šest godina, dok je prve takmičarske korake napravila sa osam. Iako mnogi misle da je lakše kada su roditelji treneri, Dunja kaže da to ima svoji prednosti ali i mana.
– Druga deca često kažu da je meni super što su mi roditelji treneri, ali ima tu i mana i prednosti. Ne bih rekla da su stroži prema meni. Prema svima se ponašaju isto, a ja se trudim da se što bolje ponašam na treningu – ističe ona.
Kao i svaki sportista, najviše voli trenutke kada trud dobije potvrdu. Zato su joj takmičenja omiljeni deo sportskog puta:
– Takmičenja su težak proces i veoma je naporno trenirati, ali kada vidiš rezultat, sve se isplati. Tada vidim gde sam sa svojim plivanjem i koliko je sav trud vredeo -priča Dunja.
Posebno mesto u njenoj dosadašnjoj karijeri zauzima poslednje zimsko državno prvenstvo. Tada je osvojila državnu medalju i ostvarila zapažene rezultate u individualnim disciplinama:
– Bila sam veoma zadovoljna. U štafeti smo dobro plivali, a i u individualnim disciplinama sam bila među osam najboljih. Popravljala sam vremena i to mi mnogo znači.
Dunjini sportski uzori su blizu i daleko. Prvi idol bio joj je rođeni brat, kome je želela da se približi rezultatima, dok danas prati i svetske zvezde poput Davida Popovičija i Summer McIntosh.
Ipak, ono najvažnije što joj je plivanje donelo nisu samo medalje i rezultati.
– Naučila sam da budem disciplinovana, da organizujem svoj dan i da ustanem kada padnem. U plivanju ima uspona i padova, nekad stojiš u mestu, ali moraš da nastaviš dalje – iskrena je Dunja.
Kada govori o budućnosti, ambicije su velike, ali realne.
– Volela bih da budem reprezentativac, da odem na svetsko prvenstvo ili Olimpijske igre. Ne moram ni medalju da osvojim, dovoljno mi je da dostignem taj nivo. Takođe, volela bih da jednog dana odem na koledž -poručuje Dunja.
Pred njom je još mnogo treninga, takmičenja i izazova, ali jedno je sigurno da devojčica koja je praktično odrasla na bazenu već sada pliva ka velikim snovima.
Za svu decu koja tek počinju da treniraju, Dunja ima jednostavnu, ali važnu poruku: da budu uporni, strpljivi i da uživaju u sportu. Ističe da su prvi koraci najlepši, jer se sve odvija kroz igru, druženje i zabavu, ali da kasnije dolaze i ozbiljniji treninzi, odricanja i izazovi.
– Sport je lep put. Kada ste mali, sve je lakše i zanimljivije, kroz igru i takmičenja. Kasnije postaje teže i zahtevnije, ali je osećaj uspeha prelep. Zato treba verovati u sebe, raditi i ne odustajati – poručuje Dunja.
Dodaje da nije najvažnije odmah osvajati medalje, već napredovati iz dana u dan, učiti, razvijati disciplinu i graditi karakter.
– Važno je da volite to što radite. Rezultati će doći vremenom. Najbitnije je da date svoj maksimum i da uživate u svakom treningu – zaključuje mlada plivačica.
M.M.D.
foto: privatna arhiva