Keramički ulomci poput manjeg lonca koji je u celosti očuvan, otpadna jama nastala po padu Lazarevog grada i veća količina životinjskih kostiju iz perioda s kraja 14 i početka 15. veka, pronađeni su u prve dve nedelje arheoloških istraživanja koja Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd vrši u okviru projekta „Rekonstrukcija srednjovekovnog grada u Kruševcu“. Istraživanjem će biti obuhvaćeni, pre svega, bedemi i kule Velikog i Malog grada i Donžon kula.
–Za dve nedelje radova konstatovano je da su Zapadni bedem i pripadajuća kula, Kula 6, prilikom prvih konzervatorskih radova 60-ih godina prošlog veka, bili obuhvaćen potpornim betonskim gredama kako bi se osigurala stabilnost zidina. Za sada, od značajnijih rezultata iskopavanja je i otkriće otpadne jame unutar same Kule 6. Jama je nastala po padu Lazarevog grada, s obzirom da je iskopana unutar kule što nam govori o gubitku njene odbrambene namene. Jama je bila zapunjena keramičkim materijalom koji se datuje u kraj 14. i početak 15. veka. Pronađen je manji lonac, gotovo u celosti očuvan, reprezent svog vremena. On će, nakon obrade i konzervacije biti izložen u postavci Narodnog muzeja Kruševac. Pored keramičkih ulomaka pronađena je veća količina životinjskih kostiju- govečeta, ovce ili koze i pilećih kostiju– za portal Odjek kazala je Danijela Petković, arheolog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Arheološka istraživanja srednjovekovnog Lazarevog grada započeta su početkom ovog i trajaće naredna dva meseca.
–Radovi se izvode se u svrhu izrade Studije zaštite, konzervacije i prezentacije Lazarevog grada. Arheološka istraživanja su planirana u delu utvrđenja koji dosadašnjim radovima nije u celini istražen, a postojeća dokumentacija nije potpuna ili nije uopšte sačuvana, otkrivanje i dokumentovanje spoljnog odbrambenog zida, na potezu između kula 11 i 17, razrešenje dileme u pogledu međusobnog hronološkog odnosa Velikog i Malog grada, definisanje nivoa zdravice, praistorijskih i srednjovekovnih niveleta terana, kao i nivoa na kome će istraženi prostor biti prezentovan, detaljno dokumentovanje istraženih površina, otkrivenih delova arhitekture i utvrđene stratigrafske slike lokaliteta i dopuna postojećih i prikupljanje novih podataka za potrebe budućih konzervatorsko-restauratorskih radova– navodi Petković.
Prema njenim rečima, cilj projekta je da se dopunom novih saznanja, sanacijom i delimičnom rekonstrukcijom, Lazarev grad prezentuje na adekvatniji način, tako što će bedemi i kule biti prezentovani do visine i u gabaritu kojim će se jasnije sagledavati arhitektura i forma čitavog utvrđenja. Na ovaj način svojim opsegom i gabaritom jasnije će se istaći srednjovekovni kompleks a maksimalno neutralizovati savremeno okruženje, budući da se neposredno uz spoljnu ivicu nalazi niz savremenih stambenih objekata koji narušavaju integritet ovog spomenika.
Podsetimo, projekat „Rekonstrukcija srednjovekovnog grada u Kruševcu“ finansijski je podržala Evropska unija preko EU PRO Plus programa, a realizuje ga Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga (ARRRO) u saradnji sa Gradom Kruševcem i Udruženjem građana „Evrokontakt“. Vrednost projekta je 230.000 dolara, od čega je učešće Grada 50.000, a ostalo su sredstva Evropske unije.
D.P.
Републички завод за заштиту споменика културе Београд спроводи у оквиру пројекта „Реконструкција средњовековног града у Крушевцу“.
A ONDA :
Подсетимо, пројекат „Реконструкција средњовековног града у Крушевцу“ финансијски је подржала Европску унију преко ЕУ ПРО Плус програма, а реализује га Агенција за регионални развој Расинског округа (АРРРО) у сарадњи са Градом Крушевцем и Удружењем грађана „Евроконтакт“. Вредност пројекта је 230.000 долара, од чега је учешће Града 50.000, а остало су средства Европске уније.
I KO SAD STA RADI?!?
Poštovani,
da pojasnimo- projekat su osmislili i za njegovu reaalizaciju sredstva dobili Udruženje “Evrokontakt”, ARRRO i grad Kruševac, a za istraživanja na terenu angažovana je struka, tačnije – Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd. S poštovanjem, portal Odjek