Broj poziva, koji žene u našoj zemlji koje su izložene porodičnom i partnerskom naselju godišnje upute SOS telefonima, odnosno ženskim specijalizovanim servisima za podršku u slučaju pomenute vrste nasilja meri se desetinama hiljada. Statistike kažu da je svaka treća žena u svetu pretrpela neki vid fizičkog, a svaka druga i psihičko nasilje. Sa pojavom društvenih mreža oblici i vrste rodno zasnovanog nasilja su postali još zastupljeniji, raznovrsniji i suroviji. Sve uprkos unapređenju zakonske regulative za prevenciju i zaštitu od porodično partnerskog nasilja.
Ženske grupe i mirovne aktivistkinje / aktivisti se slažu da je nasilje u kući povezano sa nasiljem u svetu. Prema medijskim izveštajima u svetu trenutno postoji najmanje 50 aktivnih ratnih sukoba, čije se posledice već osećaju među onima koji u ratu učestvuju, ali i među građanima i građankama, koji nisu neposredno izloženi ratnom dejstvu ili njegovi inicijatori i realizatori.
–Kada govorimo o ratovima koji su prošli, na primer onom na prostoru Jugoslavije – kažu aktivistkinje Udruženja žena Peščanik, koje od 2009. pruža podršku ženama sa iskustvom porodično partnerskog nasilja putem SOS telefona – govorimo o ratnoj traumi i post generacijskoj ratnoj traumi, koja dugoročno utiče na stanje i ponašanje jednog društva. Govorimo i o zaostalom oružju iz rata koje se nalazi u privatnim kućama, a kada je oružje u kući nije isključeno da će jednom biti i upotrebljeno i zato je to ozbiljan faktor rizika u slučajevima porodično partnerskog nasilja prema ženama za još teže i /n ili novo nasilje- navode članice UŽ Peščanik.
Šta su SOS telefoni ili Kako, kada i zašto pozvati SOS telefon?
SOS telefoni osnovani su sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, a u Srbiji je prva SOS linija počela da radi 1990. zahvaljujući ženskim organizacijama. SOS telefoni su namenjeni žrtvama nasilja u porodici i imaju mandat da obezbede podršku, informacije o načinima na koje žrtva može da se zaštiti i prijavi nasilje.
Konsultantkinje na SOS telefonu Udruženja žena Peščanik napominju da žena koja poziva SOS telefon može da se predstavi ako želi, da koristi neko drugo ime, pseudonim ili da ostane anonimna.
Na SOS telefonu UŽ Peščanik trenutno radi 6 konsultantkinja, a podrška je korisnicama, po potrebi, dostupna i na romskom jeziku. Konsultantkinje su, inače, najčešće aktivistkinje ženskih prava, koje su završile obuku / obuke za rad na SOS telefonu.
SOS tim UŽ Peščanik se, kao i svi ženski specijalizovani servisi za podršku ženama u svom radu vodi feminističkim principima. To podrazumeva poverljivost ženinog iskaza, anonimnost korisnice, besplatan poziv za ženu, stav da žena nije kriva za nasilje koje je preživela – za nasilje je isključivo i uvek kriv počinilac nasilja, verovanje ženi, žensku solidarnost, normalizovanje i validiranje emocija, nema kritike niti osude žene za nešto što je uradila ili nije uradila i, jedan od najvažnijih principa je i nedavanje saveta.
SOS telefoni nisu psihoterapeutske službe niti pružaju psihoterapeutske usluge.
–Mi smo tu da saslušamo i razumemo ženu koja je pozvala, da joj pomognemo da sama sebi razjasni situaciju, da joj budemo podrška dok odlučuje šta hoće da uradi-kažu konsultantkinje u SOS timu UŽ Peščanik
Odnos države prema ženskim specijalizovanim servisima
Republika Srbija se, potpisujući Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja u porodici, obavezala na osnivanje nacionalne SOS linije za podršku ženama žrtvama porodično partnerskog nasilja dostupne 24 sata 7 dana u nedelji.
Linija je osnovana 2019. pri Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu, instituciji koja u tom trenutku nije imala (značajnije) iskustvo pružanja podrške ženama u situaciji nasilja, što znači da su ženske grupe sa dugogodišnjim iskustvom i ekspertizom zaobiđene prilikom osnivanja usluge.
Pomenutom Konvencijom, u javnosti poznatom i kao istanbulska konvencija, država se inače, osim na osnivanje nacionalne SOS linije, obavezala i na saradnju sa ženskim grupama, odnosno specijalističkim ženskim servisima. Međutim… Koliko puta je javnost čula kako su ženske grupe „izdajnice zemlje“, i „strane plaćenice“? Koliko puta ženske grupe nisu bile uključene ili su bile nedovoljno uključene u izradu dokumenata? Koliko puta zvaničnici nisu tražili njihovo mišljenje kada su donosili mere usmerene na sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovane diskriminacije i nasilja? Odgovor je samo jedan: „Mnogo.“ Čak i sredstva prikupljena odlaganjem krivičnog gonjenja počinilaca nasilja ne odlaze ženskim grupama nego organizacijama za koje postoji opravdana sumnja da su bliske vladajućim krugovima i / ili da su ih osnovali ljudi bliski tim krugovima.
-SOS telefoni opstaju i rade zahvaljujući uglavnom sredstvima međunarodnih donatora ili na volonterskoj bazi“ – kaže Mina Mijailović, jedna od koordinatorki Mreže Žene protiv nasilja[1], koja je osnovana 2005, sa ciljem osnaživanja i povezivanja specijalističkih ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama, koje su preživele nasilje.
Mreža okuplja udruženja i pojedinke, koje pružaju direktnu podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici (SOS telefoni, savetovališta, centri, skloništa, sigurne kuće, itd) ili se nasiljem prema ženama bave putem istraživanja, zagovaranja ženskih prava na život bez nasilja, edukacije, lobiranja ili na drugi način. U okviru Saveza ženskih nevladinih organizacija Mreža Žene protiv nasilja, 16. maja 2024, na Međunarodni dan SOS telefona osnovan je i zajednički SOS telefon za podršku ženama.
Više o Mreži Žene protiv nasilja na https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/mreza-zpn.
Dragana Veljović, takođe koordinatorka Mreže Žene protiv nasilja, smatra da je obezbedjivanje sredstava za aktivnosti mreže, najveći izazov, ali postoje i mnogi drugi problemi, pre svega neprihvatanje ženskih grupa od strane države, što i ne čudi s obzirom da je država, koja treba da štiti žena od nasilja, tokom građanskih protesta i sama postala nasilna u odnosu na njih.
–Kako u takvoj situaciji nekoga uputiti na institucije? – pita Dragana Veljović i nastavlja–„ Da ne govorimo o višestruko diskriminisanim ženama, koje ponekad ne mogu dobiti ni ono osnovno od postupajućih službenika i službenica: ljubaznost i poverenje.“
Mina Mijailović kaže da je prevencija više nego važna, jer je građanska solidarnost i međusobna podrška ponekad jedino što društvo ima u uslovima kada je sama država nasilna.
–Danas je Međunarodni dan SOS telefona, za dva dana obeležićemo 18. maj, Nacionalni dan sećanja na žene žrtve femicida, podsećam da je od početka godine u porodično partnerskom nasilju ubijeno šest žena. Institucije konačno moraju da počnu da rade svoj posao. To podrazumeva i saradnju sa ženskim specijalističkim organizacijma uz puno uvažavanje njihovog znanja, ekspertize i dosadašnjih postignuća. Istovremeno, i rad na feminističkim principima, kako to oduvek rade ženski specijalistički servisi.“
– SOS linija za žene žrtve nasilja 0800 222 003 pri Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu, dostupna 24/7
– Savez ženskih specijalizovanih organizacija Broj tog SOS telefona je 0800 300339 , 12 do 16 časova i besplatan je za pozive mobilnih i fiksnih operatera.
– SOS Vojvodine za žene žrtve nasilja 0800 101 010.
– SOS telefon UŽ Peščanik 066 006 606 radnim danima od 12 do 18 i subotom od 11 do 15 časova.
Ilustracija UŽ Peščanik, rad Mine Kostić
Ilustracija MŽNO. fejsbuk stranica MŽNM