Radovi na postavci izložbenog kompleksa vojne tehnike na Slobodištu započeti su prošle nedelje i neće narušiti prostor memorijalnog centra. Razmatralo se i o drugim lokacijama, a javna rasprava se neće organizovati jer nije obavezna po zakonu. Radovi koštaju 35,6 miliona dinara, finansiraju se iz budžeta Muzeja koje je odobrio Grad – deo je odgovora na pitanja koja je naša redakcija pre nedelju dana uputila direktoru muzeju, Nikoli Panteliću, a čije smo odgovore u pisanoj formi dobili juče u popodnevnim satima.
Iako su rezultati ankete na društvenim mrežema našeg portala pokazali da građani uglavnom negoduju na ovakvu odluku, smatrajući je neprimerenom, Pantelić kaže da je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva dao saglasnost za radove, kao i to da struka vodi glavnu reč.
– Radovi su otpočeli u četvrtak, 21. maja. U toku su pripremni radovi na izradi drenažne mreže. Narodni muzej Kruševac raspisao je javnu nabavku za postavljanje temelja i postamenata sa pratećom infrastukturom za izložbenu postavku eksponata vojne istorije. Po propisanim kriterijumima javne nabavke najpovoljniji ponuđač bila je firma Ekspertuniverzal D.O.O iz Beograda koja je dala ponudu za izvođenje radova u iznosu od 35.606.127,38 dinara sa PDV. Muzej vazduhoplovstva ustupa 6, a Vojni muzej 24 eksponata na izlaganje Narodnom muzeju Kruševac bez naknade – naveo je direktor Narodnog muzeja, Nikola Pantelić.
Pantelić objašnjava i zašto nije došlo do javne rasprave:
– Javna rasprava nije predviđena zakonskim odredbama jer nisu predviđene izmene urbanističkih planova. Parcele na kojima se formira postavka imaju stepen kulturnog dobra od velikog značaja i za njihovu zaštitu je nadležan Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, koji je najpre dao prethodne uslove po kojima je rađen projekat za izgradnju, na koji je Zavod dao saglasnost. Dakle, u pitanju je delatnost koja ne predviđa uključivanje šire javnosti, već isključivo stručnih lica ustanova zaduženih za staranje o pomenutom prostoru.
Iako se razmatralo o drugim lokacijama, kako kaže, prostor Slobodišta bio je najpogodniji:
– Pre izrade samog projekta razmatrane su i druge lokacije, ali s obzirom na broj i gabarite eksponata i imajuću u vidu činjenicu da je Narodni muzej Kruševac zadužen za staranje nad parcelama na kojima se formira pomenuta postavka, ovaj prostor je odabran kao najpogodniji. U skladu sa prethodnim uslovima koje je izdao ZZZSK Kraljevo, pri osmišljavanju postavke i izradi građevinskog projekta strogo je vođeno računa da postavka eksponata vojne istorije bude jasno odvojena od Memorijalnog kompleksa.
Direktor muzeja napominje i da parcele na kojima se radovi odvijaju pripadaju Slobodištu, ali da ne narušavaju memorijalni kompleks i da nemaju memorijalnu ulogu:
– Iako pomenute parcele katastarski pripadaju nekadašnjoj Radnoj organizaciji Slobodište, koja je 1991. pripojena Narodnom muzeju Kruševac, one nisu sastavni deo Memorijalnog kompleksa, niti imaju memorijalnu ulogu.
Na pitanje – po kojim kriterijumima i zbog čega Kruševac dobija izložbeni kompleks vojne tehnike, kada se u njemu nisu odigravale veće bitke, Pantelić odgovara:
– U Kruševcu i njegovoj okolini se nisu odvijale velike bitke poput Staljingradske, ali je u Jugoslaviji uglavnom vođena gerilska borba protiv okupatora u Drugom svetskom ratu. Imajući u vidu specifičnost jugoslovenskog bojišta, ne može se reći da nije bilo većih okršaja oba pokreta otpora sa okupatorskim snagama pre svega u okolini grada. Takođe, pošto se deo postavke odnosi i na ratove 90-ih godina, moramo imati u vidu da je u prethodnom veku Kruševac dao veliki broj boraca i podneo veliki žrtve u borbama sa stranim agresorima. Deo postavke čini i nemačko naoružanje koje je zarobljeno tokom borbi u Drugom svetskom ratu. Na ovaj način se ističe vojnička tradicija ovog kraja, koja čini vrlo bitan segment naše istorije.
Sagovornik objašnjava i kako je nastala ideja o izgradnji pomenutog kompleksa:
– Eksponate dobijamo jer smo saznali, tokom saradnje sa kolegama, da Vojni muzej i Muzej vazduhoplovstva imaju eksponate koje su voljni da ustpe na izlaganje. Nakon tog saznanja došao sam na ideju o formiranju jedinstvene postavke na teritoriji Republike Srbije koja na jednom mestu obuhvata vazduhoplove, borbena vozila, tenkove i artiljeriju. Nakon posete depoima pomenutih muzeja napravili smo selekciju eksponata koji bi bili izloženi u Kruševcu.
Izložba će biti postavljena u obliku Natalijine ramonde, kaže Pantelić, dodajući da je ideju podržao i ministar odbrane Bratislav Gašić:
– Po ideji Miloša Jovića, direktora JP za urbanizam i projektovanje izrađeno je idejno rešenje postavke u obliku Natalijine ramonde, simbola stradanja i vaskrsa srpskog naroda. Pomenutu ideju smo predstavili ministru odbrane gospodinu Bratislavu Gašiću koji je dao punu podršku njenoj realizaciji. Nakon toga usledio je niz sastanaka na operativnom nivou u kojima su učestvovali predstavnici Ministarstva odbrane, Grada Kruševca, JP za urbanizam i projektovanje kao i svih muzeja uključenih u ovaj projekat, koji se i dalje periodično odvijaju do konačne realizacije projekta.
Podsetimo, rezultati ankete, objavljene na društvenim mrežama našeg portala, govore da je većina anketiranih građana protiv izgradnje izložbenog kompleksa vojne tehnike. Na Viber kanalu se od 89 učesnika ankete 82 odsto ne slaže sa ovakvom odlukom, smatrajući da postavka nije potrebna, dok ostali smatraju da je trebalo pitati građane i stručnjake. Sa odlukom se slaže samo sedam odsto učesnika. Na Instagram storiju od od 118 učesnika/ca ankete samo devet odsto podržava ideju, dok se 54 odsto ne slaže, 26 odsto smatra da je trebalo pitati građane i struku, a ostali se slažu, ali misle da postavka treba da bude na drugom mestu.
Podsetimo i da je naša redakcija tom prilikom kontaktirala kustosa u penziji i istoričara Kostu Radića, koji je ovkvu odluku definiše kao poruku bez poruke:
– Olovka, pismo, cipela, haljina, značka ili parče posteljine – to su dokumenti i to treba čuvati. To je jedino prikladno. Sve ostalo, počev od tenka pa do izložbenog kompleksa, jeste bruka i sramota. Kruševac nema vojnu industriju, osim eksploziva, nije proizvodio tenkove, puške i ostalo oružje. U Kragujevcu, na primer, ima više logike postaviti tako nešto. Mi smo kasnije imali naš ,,Četrnaesti oktobar”, ali u vreme rata nismo imali fabriku. To što oni hoće jeste poruka bez poruke.
Ipak, ostaje nerazjašnjeno pitanje, zašto se glas javnosti ovoga puta zanemaruje i šta nam govore rezultati ankete koju smo sproveli. Takođe, da li su radovi na Slobodištu isključivo stvar struke i da li bi javna rasprava, koja nije obavezna u ovom slučaju, ipak pokazala da dobar deo građana Kruševca ne želi park vojne tehnike na mestu Slobodišta.
L. Kijačić
300.000 i nešto sitno eura za betoniranje postamenata.BG firmi.
Da se napravi podsetnik da smo nekad imali vojsku i da se potpiše Bata Gašić.
Ramonda ima simboliku,ali ni kanabis ne bi bio pogrešan
Vojni muzej ima postavku na Kalemegdanu. Decenijama ekskurzije posećuju pa nisam video komentar da izlozba nije iz doba kada je gradjena Kula? Činjenica radi, odbornika ima 18 opozicionih a protiv radova se skupilo 16. Tačka! Dovoljno koliko “gradjani” se žale. Dežurni protivnici svega i svačega sto se gradi aktivno su da se protive svemu o da i svemu vide loše. Ali to je u skladu sa narodnom pričom o musici pceli. I jedna i druga vide ono sto ih privlači. Ovim “mušicama” Zelim lep boravak u prirodi dok zuje.
Oko namene Slobodišta (niti njenog narušavanja) se ne može nadglasavati. Nisam protiv novih sadržaja, ali na drugoj lokaciji i smislenih, isplaniranih – ne preko kolena, ne rad rada radi. A radi se nekvalitetno i diletantski već dugo i samo se stvaraju sve veći budući troškovi i problemi i nama i idućim generacijama da se sve to jednom dovede u primereno stanje.
Na slobodištu treba napraviti veštačko jezero . Šetalište sa puno cveća , ramonda je cvet i to treba i da ostane u punom smislu te reči. Betona i gvoždja imamo . Da ne bi bili okupirani ratnom simbolikom , koja se forsira . Mir.