Prva nagrada na Međunarodnom takmičenju pijanista (BIMC), sa maksimalnih sto poena, specijalna nagrada za izuzetan umetnički potencijal perspektivnog mladog umetnika, specijana nagrada za interpretaciju Grigove kompozicije ,,Marš patuljaka” i prva nagrada na Republičkom takmičenju muzičkih škola, sa osvojenih 97 poena od mogućih 100 – samo su neka od priznanja koje je osvojio mladi sugrađanin Mihajlo Simić (11), učenik četvrtog razreda Muzičke škole ,,Stevan Hristić” iz Kruševca. Za Mihajla muzika nije samo umetnost, već put kojim ide.
Pored klavira, javljaju se interesovanja za različite oblasti, ali naš mladi sugrađanin kaže da mu je ipak najvažnije da sve što radi, radi na dostojanstven način i da najbolje predstavi sebe i svoj grad. Svaka nagrada mu je, kako kaže, dragocena:
– Učestvovao sam na mnogim republičkim i međunarodnim takmičenjima, na kojima sam osvajao prve nagrade. Svaka nagrada mi je dragocena jer iza nje stoje sati vežbanja, posvećenosti i podrške nastavnika i porodice. Najponosniji sam na prve nagrade sa Republičkog takmičenja i međunarodnog BIMC- a, gde sam osvojio prvu nagradu sa maksimalnih 100 poena, kao i Specijalnu nagradu za izuzetan umetnički potencijal perspektivnog mladog umetnika i Specijanu nagradu za interpretaciju Grigove kompozicije ,,Marš patuljaka”.
Govoreći o muzici, Mihajlo kaže da je ona deo njega od najranijih dana:
– Muzika mi znači sve, ona je deo mene od najranijih dana. Za mene ona nije samo umetnost, već put kojim idem i kroz koji najbolje predstavljam sebe, svoj grad… Najviše volim da sviram klasične kompozicije, posebno uživam u delima Baha, Mocarta, Griga, Burgmilera, Šopena… Često odsviram i pesme koje mi se dopadnu čim ih čujem.
Mladi sugrađanin otkriva i šta voli da radi u slobodno vreme:
– U slobodno vreme, osim slušanja muzike i sviranja, rado čitam i igram košarku. Imam tek 11 godina, interesuju me različite stvari u kojima sam do sada pokazao odlične rezultate – od muzike i jezika do matematike i IKT. Sigurno je da ću nastaviti da se bavim muzikom, jer mi ona znači mnogo i raduje me i podstiče kada vidim da je moja interpretacija dotakla srca mnogih. Važno mi je da čime god da se bavim, to radim na dostojan način, da najbolje predstavim i sebe i svoj grad.
Milena Popović, Mihajlova nastavnica klavira, takođe je nagrađena Pedagoškom nagradom za izuzetan rad i posvećenost. Ona otkriva koliko je zadovoljstvo raditi sa talentovanom i nadarenom decom, te koliko nastavniku znače rezultati koje učenik ostvari:
– Mihajlo je posebno nadareno dete. Ima apsolutni sluh, što u samom startu mnogo znači. Međutim, poznato je da sam talenat nije dovoljan ukoliko nema volje i velikog rada. On voli nastupe i odlaske na takmičenja. Što se takmičenja tiče, učimo da je važno učestvovati i uživati kako u samom procesu rada, tako i na samom nastupu i da je najbitnije da se oseća lepo i prijatno. Kako proces rada traje dugo i zahteva detaljno vežbanje, zna ponekad da bude nestrpljiv i da preskoči poneki korak. I njemu, kao i drugim učenicima, često govorim da beba ne nauči odmah da trči, već prvo puzi. To je i karakteristika dece – žele odmah da sviraju u pravom tempu – kaže nastavnica Popović.
Mihajlo brzo usvaja tehnike koje mu nastavnica pokazuje:
– Kako raste, tako i sam shvata da neke stvari moraju temeljno da se izrade da bi se došlo do cilja. Ima i prirodno dobru tehniku, što je takođe veoma značajno. Ono što mu pokažem vezano za tehničke vežbe i izrađivanja, on brzo usvaja, dok bi drugom učeniku za to bilo potrebno mnogo više vremena za to. Zadovoljstvo je raditi sa učenikom koji ima takav prirodni potencijal i koji voli to što radi.
Milena objašnjava i u kojoj meri se nastava intrumenta razlikuje od ostalih predmeta:
– Individualna nastava instrumenta specifična je po tome što je profesor na času usmeren samo na jednog đaka. To je velika prednost i privilegija, ali i velika odgovornost. Imamo mogućnost da prilagodimo način rada učenikovim sposobnostima i potrebama. Neretko to budu časovi ne samo muzike, već i važnih životnih lekcija. Osnovna muzička škola traje šest godina, a ukoliko učenik nastavi školovanje u srednjoj muzičkoj školi, dodaju se još četiri godine. To je zaista dug period tokom kog se stvara posebna povezanost između učenika i nastavnika.
Podrška roditelja je važna, ističe ona:
– Podrška roditelja izuzetno je važna u svakom smislu. Da bi se došlo do uspeha, uvek kažem da trougao nastavnik – učenik – roditelj mora dobro da funkcioniše i da postoji međusobno poverenje. Dok je dete mlađeg uzrasta, roditelj prati koliko dete radi, na koji način vežba i da li prati ono što je nastavnik zapisao u svesci. Takmičenja roditelji uglavnom finansiraju sami, osim takmičenja koja su u kalendaru Ministarstva prosvete, kada škola plaća samo kotizaciju. Svojim roditeljima sam zahvalna na podršci koju su mi uvek pružali, a koju i danas imam. To zaista mnogo znači. Zahvalna sam Bogu na tome, kao i na talentu koji mi je dao, a koji razvijam i delim i kroz svoje učenike.
Uspeh učenika je i uspeh nastavnika, mišljenja je naša sagovornica:
– Bila bih lažno skromna kada bih rekla da uspeh učenika nije i uspeh nastavnika. Upravo zbog specifičnosti individualnog rada, posvećenosti i dužine priprema za takmičenja, koje traju mesecima, uspeh je zajednički. Taj proces podrazumeva dug, detaljan i posvećen rad sa obe strane, počev od adekvatnog odabira programa od strane nastavnika. Nastavnik je taj koji pokazuje, usmerava i prati proces rada i napredovanja, a na učeniku je da uloži veliki trud kod kuće i prati savete nastavnika. Nastavnik odvaja i svoje slobodno vreme kako bi putovao na takmičenja i bio podrška učeniku do samog kraja.
Nastavnica Popović posebno ističe važnost sviranja muzičkog instrumenta i procesa koji se tada u mozgu dešava:
– Klavir je posebno značajan instrument za razvoj mozga, što je i naučno dokazano. Sviranjem klavira aktiviraju se i leva i desna hemisfera mozga, a posebno se podstiče razvoj motoričkih, vizuelnih i auditivnih sposobnosti. Pri sviranju se koriste obe ruke, koje istovremeno izvode različite pokrete i sviraju različite note. Osim klavira, značajno je svirati i bilo koji drugi instrument, pa uvek preporučujem da dete, ukoliko postoji bar malo interesovanja, proba da uči muziku i svira neki instrument.
Muzika predstavlja jezik koji ceo svet razume, za kraj zaključuje Milena Popović:
– To nije samo učenje muzike, već i razvijanje fokusa, pažnje i organizacije vremena, jer svaki instrument zahteva kontinuirano vežbanje. Smatram da bi, kada bi svako dete sviralo neki instrument, rezultati bili vidljivi ne samo u koncentraciji, pažnji i motorici, već i u emocionalnom razvoju. Muzika je nešto što izražava i ono neizrecivo i predstavlja jezik koji ceo svet razume.
Foto: privatna arhiva
L.K.