Piše: Nenad Krstić, predsednik udruženja ‘’Evrokontakt”, menadžer završenog projekta ‘’Rekonstrukcija srednjovekovnog grada u Kruševcu’’
Prošlo je sedam meseci od završetka projekta ‘’Rekonstrukcija srednjovekovnog grada u Kruševcu’’, a ja se i dalje srećem sa pitanjima prijatelja i sugradjana: dokle se stiglo, radi li se nešto po tom pitanju, da li će i kada krenuti obnova, zašto se stalo itd. Želim da u ovom tekstu iznesem najvažnije činjenica u vezi obnove Lazarevog grada, da bih i širu javnost informisao o tome šta se uradilo i šta tek treba da se radi.
Kada sam sa saradnicima odabrao temu i napisao projekat za konkurs koji je raspisala Evropska unija, pre nešto manje od tri godine, bio sam samo jedan od Kruševljana koji su želeli nešto više i bolje od ovoga što sada imamo u Lazarevom gradu. Od tada sam naučio mnogo o ovoj temi, pročitao sam praktično sve sam uspeo da pronadjem, razne arhivske i javno dostupne materijale, razgovarao sa stručnjacima različitih profila i sa ljudima koji mnogo znaju o Lazarevom gradu.
Da je nešto bilo potrebno uraditi, potrebno je, budući da je sadašnje stanje u kome se nalazi postojeći Arheološki park i njegova neposredna okolina u najmanju ruku sramotno. Urbanistički nezaokružen, opterećen divljom gradnjom i nerešenim imovinsko-pravnim pitanjima, komunalno zapušten i neadekvatno održavan, ostaci Lazarevog grada svedoče o našem nemaru i nepostojanju svesti o tome da je na bolji i kvalitetniji način odužimo našim slavnim precima.
Da će biti lako – neće, da će biti brzo, takodje neće. Tek tokom realizacije projekta shvatili smo koje su međuzavisnosti i koliko je veliki uticaj odredjenih ljudi i institucija, pre svega Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, koliko su spore i zahtevne zakonske procedure (pre svega Zakona o kulturnom nasleđu i Zakona o planiranju i izgradnji), te koliko sredstava je potrebno da bi se nešto kvalitetno napravilo, na način kako smatramo da Kruševac zaslužuje.
Veliki problem predstavlja i nepostojanje dovoljno informacija o tome kako je stvarno naš grad nekada izgledao. Ne postoji ni jedan crtež ili grafika koji bi to ilustrovao, samo nekoliko opisnih tragova u dostupnim putopisima iz perioda od 15. do 19. veka. Celo područje nije do kraja istraženo i dosta toga se zasniva na pretpostavkama. Kontaktirali smo neke arhive u okruženju za koje smo pretpostavili da možda imaju neki materijal o Kruševcu još iz vremena Kneza Lazara i skoro pa ništa nismo uspeli da pronadjemo. I dalje se nadamo da negde u nekom arhivu postoji neki crtež, bilo šta što bi moglo da odredi obim i sadržaj rekonstrukcije, ali to mora sistematski da se istraži.
Tokom projekta smo uspeli da privučemo pažnju javnosti na temu obnove Lazarevog grada, o tome je počelo da se priča ne samo u Kruševcu, već i u stručnoj javnosti širom zemlje. Organizovali smo dodatna arheološka istraživanja i od Republičkog zavoda dobili Studiju zaštite, Idejno rešenje i Idejni projekat rekonstrukcije Lazarevog grada. Dotle smo stigli i tu je naš projekat završen. Bili smo ograničeni vremenom i finansijama i postavljenim ciljevima, što je uvek i suština projekata – pokretanje promena u zajednici.
Na sastanku koji je tokom aprila na inicijativu Projektnog tima organizovao Gradonačelnik Kruševca zaključeno je da je radi daljih aktivnosti na rekonstrukciji Lazerevog grada neophodno da se prvo pokrene proces izrade Plana detaljne regulacije (PDR) koji bi obuhvatio prostor ograničen ulicama Cara Lazara, Strahinjića Bana, Jugovićeve i Miličine. Bez tog dokumenta nije moguće baš ništa dalje uraditi na prostoru Lazarevog grada, a za njegovu izradu je potrebno možda i godinu dana. Sada je lopta kod lokalne samouprave, koja treba da donese odluku da se pristupi izradi PDR-a i obezbedi neophodna sredstva za to.
Novi PDR treba da bude osnova za buduće uredjenje Lazarevog grada i neposredne okoline i za eksproprijaciju svih privatnih parcela na predmetnom području, budući da je neophodno da Grad ili Republika steknu potpuno vlasništvo nad područjem koje treba da bude predmet rekonstrukcije. Procedura za rekonstrukciju nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja predvidja podnošenje Idejnog rešenja CEOP-u (Centralna evidencija objedinjene procedure), da bi se potom zatražili lokacijski uslovi og lokalne samouprave. Ova procedura podrazumeva da je kompletno područje u javnoj svojini Grada Kruševca ili Republike Srbije, ili da svi vlasnici privatnih parcela potpišu saglasnost, što je u praksi nemoguća misija. Trenutno je imovinsko-pravna situacija na terenu haotična i ne omogućuje da se bilo šta radi u neposrednoj okolini ostataka utvrdjenja (sa spoljne strane postojećih ostataka utvrdjenja).
Sa druge strane i u samom Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograd, koji ima zakonsku nadležnost nad Lazarevim gradom i bez čije saglasnosti ne može ni jedan kamen da se postavi, ima različitih stavova. Neki smatraju da na području Lazarevog grada skoro pa da ništa ne treba raditi, da bi se zadržala autentičnost prikazanih ostataka grada, do toga da treba uraditi mnogo ozbiljniju rekonstrukciju koja bi posetiocima vernije dočarala kako je izgledao Kruševac u vreme najveće slave, kada je bio prestoni grad Moravske Srbije. Želim da napomenem i da bi Idejni projekat bio validan potrebno je da Republički zavod da saglasnost na isti, te da se dobije odobrenje od strane Revizione komisije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Na kraju, da bi došli do toga da se izrade projekti za izgradnju, obezbede sredstva i postavi prvi kamen rekonstrukcije, pod pretpostavkom da se vredno i svakodnevno radi na tome, neophodno je da prodje sigurno nekoliko godina da se obezbedi sva potrebna dokumentacija i dozvole po postojećoj proceduri za rekonstrukciju Lazarevog grada.
Da bi se nastavilo dalje neophodna je pre svega jasna rešenost lokalne samouprave i drugih zainteresovanih strana, kao na primer Narodnog muzeja Kruševac i Turističke organizacije Kruševac, da se uradi sve što je potrebno i da se ide do kraja. Do tada, stvari ostaju takve kakve jesu, uz uvek prisutnu opasnost da se područje Lazarevog grada dodatno devastira pre svega divljom gradnjom, što smo nedavno imali prilike da vidimo u Miličinoj ulici.