Ukoliko želite da budete sigurni da su na vašoj adresi prijavljene samo osobe koje zaista na toj adresi žive, to možete proveriti onlajn preko sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ili lično, podnošenjem zahteva nadležnoj Policijskoj upravi, što može da učini samo vlasnik stana, odnosno nekretnine, a odgovor se čeka 15 dana.
– Velika ili primetno veća koncentracija birača na nekoj adresi jeste razlog za ozbiljnu proveru, ali sama po sebi nije dokaz da su svi ti birači „fantomski“. Loš kvalitet adresnih podataka upravo otežava razlikovanje administrativne greške od moguće manipulacije. Takav slučaj treba prijaviti na prijavi@crta.rs ili direktno Komisiji za reviziju biračkog spiska – navodi CRTA (organizacija koja se već deceniju bavi posmatranjem izbora na lokalnom i nacionalnom nivou).
Podaci o broju birača prijavljenih na određenoj adresi su važni u kontekstu predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora, pogotovu imajući u vidu da su se u javnosti tokom prethodnih izbornih ciklusa pojavljivale informacije o takozvanim fantomskim biračima, odnosno o tome da na određenim adresama postoje lažno prijavljene osobe.
Da dosta zabune unosi elektronska provera, koju je moguće izvršiti preko sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, potvrđuje CRTA, navodeći da su mnogi građani zbunjeni nepotpunim podacima o broju birača po adresama:
– Za tu zbunjenost odgovorna je država, odnosno nadležne institucije (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i uprave jedinica lokalnih samouprava) zbog neujednačenih praksi u ažuriranju podataka, a time i nedovoljne transparentnosti evidencije birača.
CRTA kao veoma važno ističe da treba razumeti šta podaci iz javnog prikaza biračkog spiska zaista pokazuju, koja su moguća objašnjenja nedostataka, a koje slučajeve treba dodatno proveriti.
Ističu da je potrebno reagovati ako se vidi da je broj birača očigledno i značajno veći od broja ljudi koji zaista žive na određenoj adresi.
Među najčešće nedoumice ova organizacija je uvrstila situaciju u kojoj u prikazu broja birača po adresi nema prikaza po svim stanovima. Objašnjenje je da podatak o broju stana nije sistematski unošen u Jedinstveni birački spisak te se za mnoge zgrade prikazuje samo ukupan broj upisanih birača, dok je u nekim slučajevima naveden broj birača u svakom konkretnom stanu.
– U MUP-u prijavljujemo promenu adrese, odnosno novo prebivalište. U deljenju podataka između MUP-a i opštinskih/gradskih uprava koje ažuriraju podatke u biračkom spisku, praksa je neujednačena. Referenti za birački spisak u nekim slučajevima uz adresu, odnosno broj zgrade, unose i broj stana, u nekima ne – navodi CRTA.
Piše takođe da to što se u javnom pregledu ne vidi broj stana ne znači nužno da je osoba u evidenciji MUP-a prijavljena „samo na zgradu“:
– Komisija za reviziju biračkog spiska utvrdila je da veliki broj podataka o podbroju zgrade, spratu i broju stana nije prenet iz evidencije prebivališta MUP-a u podatak o biraču u biračkom spisku. Postoji i dosta unosa o adresama u evidenciji prebivališta koji ne sadrže podatak o broju stana. U datom trenutku, javni pregled biračkog spiska ne omogućava pouzdanu proveru svakog pojedinačnog stana.
Podatak da u pregledu ima birača prijavljenih na spratu koji u stvarnosti ne postoji, navodi CRTA, može da ukaže na grešku ili neusklađenost adresnih podataka i treba ga proveriti.
Ni to što u pregledu piše da ima tri puta više birača nego što ima stanara u ulazu ne znači da je reč o fantomskim biračima:
– Nije moguće doneti zaključak samo na osnovu broja birača. Ponekad birači iz više stanova ili ulaza nisu precizno razvrstani. Na primer: pored zgrade na broju 34, postoje još tri zgrade s istim brojem, ali i podbrojem tj. slovom A, B i C. U birački spisak podbroj nije unet, pa se svi birači iz sve četiri zgrade prikazuju objedinjeno. Višak birača u zgradi mogu da budu i ljudi koji su se odselili u inostranstvo, a nisu odjavili ili promenili prebivalište.
CRTA, ipak, navodi da su moguće i fiktivne prijave radi uticaja na izborni rezultat te da takvi upisi obično imaju neka karakteristična obeležja – najčešće su to upisi od više od pet birača na „jatačkim adresama“ – u jednom stanu ili kući vlasnika koji je dozvolio taj upis.
Ova organizacija ističe da velika ili primetno veća koncentracija birača na nekoj adresi jeste razlog za ozbiljnu proveru, ali sama po sebi nije dokaz da su svi ti birači „fantomski“ te da takvu sumnju treba prijaviti na prijavi@crta.rs ili direktno Komisiji za reviziju biračkog spiska.
J.B.