Visoki troškovi života, raširena korupcija i nedostatak demokratije i pravde, nalaze se na samom vrhu liste ključnih izazova sa kojima se suočava mlada populacija u Srbiji. Čak 47 procenata njih ima jasnu nameru da napusti državu, dok još 42 odsto odbija da isključi tu opciju u budućnosti, iako u ovom trenutku ne planira odlazak.
Ove podatke donosi jubilarni, deseti po redu Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, koji Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) kontinuirano sprovodi još od 2017. godine radi praćenja njihovih stavova, problema i potreba.
Svrha ove sveobuhvatne analize jeste uvid u stvarne promene u svakodnevici mladih, evaluacija dometa državnih mera i pružanje čvrstih dokaza za kreiranje delotvornijih javnih politika. To se postiže sinergijom analize pravnih akata, zvaničnih državnih pokazatelja i terenskih ispitivanja mišljenja mladih.
S obzirom na to da je reč o desetogodišnjem jubileju ovog projekta, KOMS je izdvojio uporedni prikaz transformacije stavova mladih tokom protekle decenije.
Šta nam mladi govore 2026. godine?
1.Visoki troškovi života postali su najveći problem mladih
82,6% mladih navodi visoke troškove života kao jedan od najvećih problema mladih u Srbiji. Slede korupcija (76,9%) i nedostatak demokratije i pravde (71,3%). Istovremeno, percepcija nezaposlenosti kao problema značajno je opala: sa 89,1% u 2017. godini na 35,8% u 2026. Broj nezaposlenih mladih danas iznosi 62.437, što je za oko 133.000 manje nego 2014. godine.
2. Posao nije samo pitanje zaposlenja, već i kvaliteta života
Iako je nezaposlenost mladih smanjena, 55% zaposlenih mladih nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo, dok još 11% radi na poziciji koja je delimično povezana sa njihovim obrazovanjem. Za pristojan život u Srbiji mladi najčešće procenjuju da je potrebno više od 130.000 dinara mesečno, dok je prosečna zarada niža i iznosi 121.650 dinara. Više od četvrtine mladih smatra da nikada neće moći da kupi sopstvenu nekretninu.
Visoki troškovi života, korupcija i nedostatak demokratije i pravde su za mlade najveći problemi u Srbiji
3. Mladi žele da učestvuju, ali ne osećaju da imaju uticaj
Gotovo 90% mladih sa pravom glasa kaže da bi izašlo na izbore kada bi se održali naredne nedelje. Ipak, 84,8% smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke. Istovremeno, skoro 7 od 10 mladih učestvovalo je u nekoj formi protesta, dok je 58% učestvovalo u potpisivanju peticije ili narodne inicijative u prethodnoj godini.
4. Odnos mladih prema demokratiji značajno se promenio
53,9 % mladih smatra demokratiju najboljim oblikom vladavine. Istovremeno, 39,6 % smatra da je Srbiji potreban jak vođa, dok 45,6 % smatra da joj jak vođa nije potreban. U oba slučaja, stavovi su značajno drugačiji nego u godinama pre 2025.
5. Podrška članstvu Srbije u EU prvi put je natpolovična
53,1% mladih podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, 26,9% mu se protivi, dok 19,9% ne zna kako bi odgovorilo. Ovo je najviša zabeležena podrška članstvu u EU među mladima od početka objavljivanja Alternativnog izveštaja 2017. godine.Po prvi put, najveći broj mladih smatra da bi Srbija svoju spoljnu politiku trebalo prvenstveno da oslanja na Evropsku uniju (40%), ispred opcije balansiranja između Istoka i Zapada (32%).
6. Mentalno zdravlje ostaje jedno od važnih otvorenih pitanja
31,3% mladih svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao loše, dok se više od trećine mladih (36%) nije osećalo dobro i raspoloženo tokom većeg dela ili čitavog posmatranog perioda.Čak 50,3% mladih smatra da stručna pomoć za probleme sa mentalnim zdravljem nije dovoljno dostupna.
7. Mladi prepoznaju ličnu slobodu, odsustvo korupcije, pravdu i vladavinu prava kao važne vrednosti
Ovogodišnji nalazi pokazuju nastavak trenda pozitivnijeg odnosa mladih prema demokratiji i Evropskoj uniji, uz visoko vrednovanje lične slobode, odsustva korupcije, pravde i vladavine prava.
8. Mladi i odlazak iz, odnosno ostanak u Srbiji
Čak 47% mladih planira da se iseli iz zemlje, dok 42% ne planira trenutno ali ne otpisuje tu mogućnost. Od njih, preko 75% mladih bi se preselilo u zemlje Evrope. Za ostanak u zemlji većina mladih kao razlog navodi želju za menjanjem Srbije kako bi bila pristojna za život i rad.
Kako je istraživanje sprovedeno?
Istraživanje je sprovedeno od aprila do juna 2026. godine kombinovanjem desk analize pravnog okvira i onlajn ankete na reprezentativnom uzorku od 1.186 mladih (15–30 godina) iz cele Srbije, stratifikovanom po dobi, polu i regionu. Upitnik sa 98 pitanja obuhvatio je društveno-političko učešće, vrednosti, obrazovanje, radna prava, mobilnost, bezbednost i zdravlje.
Deseto izdanje donosi decenijski pregled promena u stavovima, potrebnim politikama i problemima mladih. Izveštaj sadrži i preporuke za donosioce odluka, institucije, medije i civilni sektor radi unapređenja njihovog položaja.
Nakon deset godina praćenja, jasno je da su se pojedini izazovi transformisali, dok drugi traju godinama — izveštaj svedoči i o trenutnom statusu mladih i o širim društvenim promenama u protekloj deceniji.