Veštačka inteligencija (AI) je skup tehnologija koje omogućavaju mašinama da imitiraju ljudsku inteligenciju i obavljaju napredne funkcije. Koristi algoritme, podatke i računarsku snagu da bi obavljalo zadatke koji obično zahtevaju ljudsko razmišljanje. Ljudi je koriste svakodnevno u različite svrhe, a da li se ikada zapitamo kako funkcioniše?
Da bi veštačka inteligencija dostavila jednu informaciju koju ste zatražili, potrebno je da pregleda sve informacije na internetu koje postoje, i to za jednu sekundu. To su hiljade i hiljade informacija u trenutku da bi se sastavio najpogodniji odgovor.
Kada govorimo o bilo kakvoj tehnologiji, zamišljamo je kao imaginarnu stvar, nevidljive mreže u vazduhu koje spajaju naše telefone. Ustvari uopšte nije tako. Svaka informacija na internetu ima svoju kopiju u nekom računaru koji zauzima fizički prostor tako da, kada AI pregleda podatke da bi nam odgovorio na zahtev, to se dešava na određenim računarima.
Velike zgrade u kojima se nalaze ogromni brojevi tih računara za obradu podataka, nazivaju se Data centri. Oni su i pre postojali kao baze podataka za obične internet pretrage, ali kako je veštačka inteligencija znatno zahtevnija, njihova upotreba i uticaj se mnogostruko povećao. Za ovako kompleksne zadatke, računari koriste dosta energije, i samim tim se zagrevaju. Kao sistem hlađenja koriste vodu.
Kako navodi Institut za studije životne sredine i energetike ,,Voda hladi računare i u tom procesu se i sama zagreva i isparava. Data centar srednje veličine može potrošiti do otprilike 415 miliona litara vode godišnje za potrebe hlađenja, što je ekvivalentno godišnjoj potrošnji vode od približno 1.000 domaćinstava.
Veći data centri mogu da „popiju“ do 19 miliona litara dnevno, ili oko 6,8 milijardi godišnje, što je potrošnja ekvivalentna gradu od 10.000 do 50.000 ljudi. Prema podacima naučnika iz Univerziteta u Kaliforniji, kada jednom upotrebimo AI iskoristi se 519 mililitara vode za hlađenje. Jednom nedeljno, tokom cele godine potrebno je 27 litara.
Zamislite sada sa svaka osoba na svetu koristi veštačku inteligenciju svakodnevno. Koliko bi to zahtevalo data centara? Litri i litri vode iskorišćeni. A kada bi svako koristio više puta svakodnevno? Brojke koje su nama nezamislive.
Zašto je ovoliki gubitak vode opasan, s obzirom da je voda obnovljiv izvor energije?
Većina kompanija koje poseduju data centre koriste čistu vodu koja bi u suprotnom išla u domaćinstva, i na taj način uskraćuju ljudima koji žive u okolini, jedno ljudsko pravo. BBC novosti su više puta govorili o ovom problemu intervjuišući ljude koji žive u blizini data centara, prikazivajući sa koliko se problema susreću na svakodnevnom nivou.
Voda je ograničen izvor. Kada prevelika količina vode isparava tokom procesa hlađenja, ne samo da je više nemamo na zemlji gde nam je potrebna, već je sada na nebu, tj. u oblacima koji imaju zadatak da je vrate kroz padavine.
Taj proces vraćanja vode na zemlju je zahtevan i vremenski i fizički. Odjednom imamo preveliku količinu vode u vazduhu bez kapaciteta da se ona vrati na zemlju. Tako i nastaju ogromne nepogode, sa jedne strane imamo suše i nedostatak vode na zemlji, a sa druge strane ogromne poplave izazvane padavinama. Institut za studije životne sredine i energetike pored ovog objašnjenja navodi da je ovo problem globalnih razmera.
Problem potrošnje vode data centara je samo jedan od mnogih. Tu se postavljaju pitanja potrošnje električne energije, zvučnog i hemijskog zagađenja, kao i mnoga druga. Sa svim ovim negativnim aspektima (ne uključujući i loš uticaj na ljudsko zdravlje), glavno pitanje je da li je veštačka inteligencija vredna izgradnje data centara? Da li je vredno koristiti AI u zamenu za sve što nam uzima?
Srbija takođe poseduje državni data centar u Kragujevcu, koji se prostire na površini od 4 hektara, još uvek nije ni približan u veličini i kapacitetima data centrima u Americi. Do skoro je koristio za skadištenje informacija običnih internet funkcija. Ali pošto je u zadnje vreme korišćenje veštačke inteligencije znatno na većem nivou, državni data centar sada poseduje i Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju koja predstavlja superkompjuter.
Na sajtu Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu piše: ,, Kako broj korisnika stalno raste, kao i njihove potrebe za više resursa, Vlada Republike Srbije odlučila je da nabavi još jedan superkompjuter koji će biti nadogradnja postojećeg i koji će se sastojati od 6 DGX H200 sistema kompanije nVIDIA, sa 48 GPU koje su do 7 puta brže od postojećih, kao i dodatnih 120TB prostora za skladištenje podataka. Ovaj sistem isporučuje 32 PetaFlops-a AI performansi i biće dostupan za rad korisnicima tokom 2025. godine. Nabavka trećeg superkompjutera je u završnoj fazi pregovora, a realizovaće se tokom 2026. godine.”
Ovo su samo prvi koraci širenja jednog data centra, ali ako bude bilo potrebe za većim centom koji bi zadovoljio naše potrebe, bez sumnje će biti odrađeno. Uzmimo u obzir kako naša država vodi računa o svojim stanovnicima i o svojoj prirodi, kako li će izgledati jedan ovakav projekat?
Najvažnije pitanja slede. Kakvu to planetu mi želimo da ostavimo našim potomcima? Da li želimo našoj deci da oduzmemo sve što im je potrebno za život, radi pogodnosti i 2 minuta brže pretrage? Uzmimo odgovornost u svoje ruke!
Marija Pantelić
Naslovna fotografija: AI