Tri teksta na portalu „Lazarica“, napisana na ukupno četiri strane u wordu (novinarski rečeno četiri šlajfne), sa sagovornikom u samo jednom tekstu i preuzetim fotografijama, građani Kruševca su platili 200.000 dinara. Reč je o tekstovima objavljenim u okviru projekta „Kruševac u ritmu tradicije – narodne igre i običaji“, za koji je portal „Lazarica“, u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata od javnog interesa u oblasti informisanja, dobio sredstva od Grada Kruševca.
Portal „Lazarica“ jedan je od portala u vlasništvu Slavka Stijakovića, čiji su mediji prošle godine na javnim konkursima, prema pisanju Cenzolovke, dobili 50,253 miliona dinara (čitaj: novca iz republičkog i budžeta lokalnih samouprava, odnosno para poreskih obveznika). „Lazarica“ je, prema podacima ANEM-a, za četiri projekta, od lokalnih samouprava iz Rasinskog okruga, dobila ukupno 1,2 miliona dinara.
Primer pomenutog projekta je slikovit jer pokazuje šta sve nije urađeno, a plaćeno je novcem građana/ki.
Pravopisne, slovne i gramatičke greške doprinose javnom interesu?
Prevedeno u konkretne brojke, u slučaju portala „Lazarica“, građani/ke su po tekstu platili po skoro 70.000 dinara. I običnim čitaocima, a kamoli medijskim poslenicima, već na prvi pogled je jasno da za pisanje tih tekstova nije uložen napor proporcionalan uloženim sredstvima.
Naime, u sva tri teksta citiran je samo jedan sagovornik, što znači da su tekstovi mogli biti urađeni bez odlaska na teren. Takvom zaključku doprinosi i podatak da ni jedna od osam objavljenih fotografija nije autorska, sve su preuzete.
Tekstovi obiluju pravopisnim, slovnim i gramatičkim greškama, koje su karakteristične i za ostale tekstove na portalu. U pojedinim naslovima svaka reč počinje velikim slovom, u tekstovima rečenice neretko počinju malim slovom, reči posle zareza nisu odvojene. Spisak grešaka je podugačak. Pitanje je kako sajt, koji ne poštuje osnovna pravila sprskog jezika, može da doprinese javnom interesu.
Sadržaj tekstova je dodatni problem. U njima nema sagovornika (osim jednog), delovi tekstova su napisani kombinovanjem rečenica i podataka sa različitih sajtova i fejsbuk stranica. Priča o narodnim igrama i običajima svedena je na knjiške definicije, šturo kombinovane sa istorijom Kruševca te po nekim podatkom o dva lokalna folklorna ansambla. Iskusnom novinaru za sve to ne bi trebalo više od dva radna dana u redakciji, dakle bez odlaska na teren.
Prema podacima iz budžeta projekta, od 200.000 dinara, koje je portal „Lazarica“ za sprovođenje tog projekta dobio od Grada Kruševca, osim dela za plate za urednika, plaćeno je deset dnevnica po tri hiljade dinara. U tekstovima, podsetimo, nema sagovornika ni originalnih fotografija.
Pitanje je da li neko kontroliše na koji način se sprovode projekti koji bi trebalo da služe javnom interesu.
Ocena medijskih sadržaja – mrtvo slovo na papiru
Generalna sekretarka Poslovnog udruženja Asocijacije lokalnih nezavisnih medija „Lokal pres“, Snežana Milošević, kaže da se trenutno, što se tiče projektnog sufinansiranja na lokalu, jedino sprovodi finansijska kontrola utroška sredstava.
Ona podseća da je Zakon o javnom informisanju i medijima od početka predviđao da je organ koji je raspisao konkurs zadužen za kontrolu njegovog sprovođenja, ali da u praksi najčešće nema provere dostavljenih materijala te se o oceni kvaliteta medijskih sadržaja i svrsishodnosti uloženog novca ne može govoriti.
Dodaje da su Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima iz 2023. godine, nakon insistiranja medijskih i novinarskih udruženja, propisale osim interne i eksternu kontrolu, koja podrazumeva angažovanje stručnih osoba – evaluatora, koji imaju znanja o proizvodnji medijskih sadržaja, jednom u tri godine, da procene kvalitet medijskih sadržaja.
– Formalno pravno zahtevi su zadovoljeni, ali u praksi dva su značajna elementa koja ukazuju da će još jednom dobra namera biti zloupotrebljena u realizaciji. Prvo, odložena je primena člana 27, odnosno eksterne evaluacije jer se sprovodi jednom u tri godine, a izmena Zakona je doneta 2023. godine, što bi značilo da bi trebalo da se realizuje najranije krajem 2026. ili 2027. godine, što zavisi od tumačenja Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Do tada, sredstva za informisanje građana će i dalje ići fantomskim medijima za koje građani nisu ni čuli – objašnjava generalna sekretarka PU „Lokal pres“, Snežana Milošević.
Drugo pitanje koje se postavlja je ko će biti evaluatori, odnosno stručne osobe.
– Sadašnje iskustvo sa članovima komisija za dodelu sredstava ukazuje na veliku mogućnost da će se po istom mehanizmu preko noći ”izroditi” stručni evaluatori, koji će pokrivati takve projekte i opravdavati njihovu svrsishodnost – kaže Miloševićka.
Osim toga, dodaje ona, Zakon predviđa da će ministar propisivati kriterijume za evaluaciju podržanih projekata, obavezu zaštite poslovne tajne i autorskog prava korisnika sredstava.
– Ukoliko se nastavi sa ovom praksom zloupotrebe projektnog sufinansiranja, bojim se da ne možemo očekivati mnogo od eksterne evaluacije, tako da će nam turizam, istorijski događaji, tradicija, biljke i natalitet i dalje biti u vrhu tema od javnog interesa. Čak i ako ih evaluacija negativno oceni, nema propisanih sankcija za medij, tako da od tog postupka ne treba imati velika očekivanja u ovakvoj konstalaciji političkih snaga – zaključuje ona.
Fantomski mediji preplavili Srbiju
Nije Kruševac jedina lokalna samouprava koja je prošle godine kroz projektno sufinansiranje podržala taj portal.
– Portal “Lazarica” na konkursima za sufinansiranje projekata od javnog interesa u oblasti informisanja prošle godine u Rasinskom okrugu dobio je ukupno 1,2 miliona dinara. Osim Kruševca (200.000 dinara), dobio je sredstva u Aleksandrovcu (400.000 dinara), u Trsteniku (350.000 dinara) te u Brusu (250.000 dinara) – piše u bazi podataka koju je objavio ANEM.
Ova cifra, međutim, čini tek neznatan deo budžetskog novca, koji su 2025. godine dobili mediji u vlasništvu Slavka Stijakovića, odnosno pravnih lica povezanih sa njim. Naime, osnivač portala “Lazarica” je firma SS Turistička televizija 1961 doo, čiji je osnivač Slavko Stijaković.
Cenzolovka je tekstu iz januara ove godine navela:
– Medijska mreža Stijakovića, prema javno dostupnim podacima, za sada broji najmanje 31 registrovani medij, a za najmanje 30 njih dobio je podršku za 117 projekata na različitim konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u 2025. godini. Vrednost svih tih projekata u prošloj godini iznosi 50.253.000 dinara ili više od 420.000 evra.
BIRN je ranije, u avgustu prošle godine, napisao da su portali u vlasništvu Stijakovića dobijali sredstva od 2021. godine „iako su u tekstovima, objavljenim u okviru projekata za koji su primili pare iz budžeta, imali plagirani sadržaj, pa čak i nepostojeće sagovornike kojima su pripisivane izjave drugih osoba“.
Generalna sekretarka PU „Lokal pres“, Snežana Milošević, kaže da su fantomski mediji trend koji se poslednjih godina primenjuje, a tokom poslednje dve je prosto eskalirao u Srbiji:
– Lanac medija u kojima je Slavko Stijaković vlasnik ili suvlasnik je najbolji primer. Registrovani su u skoro svakoj većoj lokalnoj sredini, ko su ljudi koji rade za njih ne zna se, redakcije su na kućnim adresama, nazivi medija su u najmanju ruku čudni i često vrlo neprikladni. Primera radi, jedan od prvih medija iz ovog lanca je „Peto tri“ iz Kragujevca, čije ime me kao Kragujevčanku vređa, jer takav mediji, koji se finansira na tako sporan način i zloupotrebljava sredstva za informisanje građana, nosi ime spomenika, bolnu priču jednog grada.
Miloševićka ističe da u ovom trenutku nema pravnog mehanizma, a ni političke volje, koja je važniji faktor da se tome stane na put.
Dodajmo još da portal „Lazarica“ postoji od marta 2024. godine, da je u prošlogodišnjoj projektnoj prijavi naveo da ima dve hiljade čitalaca mesečno, te da nema društvene mreže. Dodajmo i da je, u trenutku pisanja ovog teksta, među šest poslednjih objava na tom portalu, pet bilo preuzeto sa sajta Gradske uprave Kruševac.
Sve je to u javnom interesu, zar ne?
R. O.
Naslovna ilustracija urađena je pomoću alata veštačke inteligencije
