Novinarke su generalno nebezbedne, posebno novinarke koje rade u medijima koji profesionalno izveštavaju. To važi i za Kruševac, iako su ovde mediji koji profesionalno izveštavaju, retki- kaže Snežana Jakovljević, predsednica Udruženja žena “Peščanik”. Lokalnu vlast, mišljenja je ova aktivistkinja, bezbednost novinarki ne zanima jednako kao što ih ne zanima ni bezbednost prosvetnih radnica, lekarki, inženjerki, osim ako ne pripadaju njihovim političkim partijama.
Pretnje novinarkama i profesionalnom izveštavanju, kako navodi ova aktivistkinja i dugogodišnja borkinja za ženska prava, stižu sa društvenih mreža u vidu uvreda, omalovažavanja, pokušaja posramljivanja, nazivanja pogrdnim imenima, nipodaštavanjem njihovog rada.
–Sa druge strane, ni novinarke koje rade u medijima bliskim režimu nisu bezbedne. Ako ne smeš javno da kažeš svoje mišljenje, odnosno da izveštavaš objektivno zato što se plašiš, onda svakako nisi bezbedna- mišljenja je Jakovljević.
Osim pretnjama, uvredama, proganjanjinja, blaćenjima po tabloidima, novinarke su izložene i fizičkom nasilju:
– Svedočile smo slikama guranja novinarki koje izveštavaju sa protesta, otimanju mikrofona, ometanjima da izveštavaju, nedozvoljavanju da uzmu izjave, da se približe mestu dešavanja. Da ne govorimo o tome da je biti na mestu na kojem su pored vas maskirane osobe sa kapuljačama ili policajci sa oklopom, šlemovima i do očiju navučenim maskama samo po sebi vrlo neprijatno i uznemiravajuće. Posebno ako znate da svi ti maskirani muškarci imaju i oružje, svejedno sakriveno ili za pojasom.
Posebna meta su novinarke koje se bave istraživanjem
Novinarke su, podseća ova aktivistkinja, neretko i tužene zbog svojih tekstova i / ili izveštaja.
–SLAP tužbe su veoma zastupljena pojava u Srbiji u cilju zastrašivanja medija i novinarske profesije. Tu je i ekonomska nesigurnost, male plate u većini slučajeva, radno vreme koje praktično ne postoji. Posebna meta su novinarke koje se bave istraživanjem i pišu o temama koje su pretnja po vlast ili ih vlast doživljava kao pretnju.
Pretnje ili pritisci prema novinarkama, primetno su zasnovani na njihovom polu:
–Specifične su vrste uvreda koje se upućuju novinarkama i jasno je da pol ima ulogu u tome. To se pre svega odnosi na komentarisanje njihovog fizičkog izgleda, oblačenje, inteligenciju, razumevanje situacije i događaja, pravljenje neumesnih šala, izjave koje imaju seksualnu konotaciju. Meni se čini i da postoji jedan stav da su žene lakša meta, pa se onda i češće udara na njih.
Novinarke niko ne štiti
Jakovljević kaže da, prema njenim saznanjima, u Kruševcu ne postoji sistemska podrška novinarkama koje se osećaju ugroženo, u smislu savetovališta, pravne pomoći, kontakt osobe u gradskoj upravi…
–Mislim da lokalna vlast nije zainteresovana ni za koga niti za bilo šta izvan uskog kruga interesa osoba koje je čine i njima nadređenih osoba i partija čiji su članovi. Njih novinarke ne zanimaju jednako kao što ih ne zanimaju ni prosvetne radnice, lekarke, inženjerke osim ako ne pripadaju istim političkim partijama.
Peščanik, kao udruženje, ima SOS telefon za podršku ženama sa iskustvom nasilja u porodici, te u slučaju mobinga ili diskriminacije i nasilja prema novinarkama, može da posreduje i uputii ih na one koji im mogu da im pruže podršku.
Osim što uvek mogu da se obrate Peščaniku za podršku, ovo udruženje organizovalo je i seminare za novinarke na temu rodno senzitivnog izveštavanjam, odnosno, tretiranju pitanja ljudskih prava i rodne ravnopravnosti i posebno problema nasilja prema ženama na rodno senzitivni način.
– I novinarke i novinari kao i građanke i građani ili društvo u celini mnoge stvari uzimaju zdravo za gotovo ili kao podrazumevajuće, pa je nama bilo važno da sa novinarkama razgovaramo o tome ko je na naslovnim stranama, ko je na fotografijama koje se objavljuju u štampi ili na portalima, ko je akter teksta, čiji je intervju objavljen, koja je tema određenog teksta. Novine nisu neutralne. One su proizvod određenih ljudi, koji imaju određene stavove, iskustva, verovanja, prioritete i interese, kojih ne moraju nužno biti svesni.
Susrete sa novinarkama, to udruženje koristilo je i da stvori bezbedan prostor, u kojem one mogu da govore o svojim iskustvima u redakcijama i odnosu sa kolegama.
– Svašta je tu moglo da se čuje, od toga da se, na primer, očekuje da one budu te koje će kuvati ujutru kafu za celu redakciju do neumesnih šala. Situacija je sada možda drugačija, imajući u vidu da su se mediji promenili, da su se pojavile društvene mreže i drugačiji načini komunikacije sa javnošću i da klasične redakcije možda više nisu tako brojne kao nekada.
Svest o rizicima sa kojima se novinarke suočavaju ne postoji
Govoreći o izazovima u zaštiti novinarki danas, Jakovljević je mišljenja da je najveći izazov obezbediti / stvoriti uslove za profesionalni rad, zaštititi se od moćnika, iz bilo kojih krugova, političkih, ekonomskih, finansijskih, svejedno…
–Problem je u tome što su institucije, uključujući i one koje se odnose na informisanje, na primer REM, jednostavno rasturene i / ili zarobljene, što niko ne snosi posledice nepoštovanja zakona i standarda u izveštavanju. Svako ko iole napiše ili izjavi nešto što nije po volji režimu u opasnosti je da bude napadnut od tabloida, da dobije otkaz, da se plaši da li će ga neki sledbenik režima ili neko ko prosto podlegne propagandnoj mašineriji režima, napasti.
O tome da li javnost ima dovoljno razvijenu svest o rizicima sa kojima se suočavaju novinarke, predsednica Udruženja “Peščanik” kaže:
–Novinarke obavljaju izuzetno težak i društveno odgovoran posao, pri tom najčešće za male plate i u nemogućim uslovima, izložene su represiji režima i kritikama javnosti. Živimo u vremenu, u kojem svako može da prozove bilo koga, a kada je reč o novinarkama, u njihovom prozivanju, što je još strašnije, prednjači vlast. Toliko su sniženi kriterijumi, nepristojno je nova pristojnost, laži se promovišu u istinu i sve je postavljeno na glavu. Građankama i građanima nije lako da se snađu, da prepoznaju šta je šta i teško je biti svesna ili biti uvek svesna bezbednosnih rizika u generalnom smislu. To važi i za svest o rizicima kojima su izložene novinarke u Srbiji.
Napadi na novinarke utrostručeni, pokazuju istraživanja
Podaci SafeJournalists baze pokazuju da broj svih vrsta napada na novinarke raste i da je 2024. godine ukupan broj zabeleženih napada na novinarke u odnosu na 2023. praktično utrostručen.
Razlozi za uvećanje broja slučajeva u kojima su žrtve pretnji i nasilja novinarke jesu politička situacija (protesti), veća aktivnost žena u novinarskoj profesiji, kao i prisutni antirodni narativ. Istraživanja pokazuju da je bezbednost naročito ugrožena novinarkama angažovanim u medijima koji se neretko kritički odnose prema vlasti .
Izveštavanje sa terena posebno je izazovno jer se u trenutku mora doneti odluka o reakciji na reči sagovornika, što znači da se nema dovoljno vremena za procenu rizika. Takođe, rizik po bezbednost novinarki jesu medijske kampanje koje se protiv njih vode kroz tabloide i putem društvenih mreža. Te kampanje obično inicira maliciozna izjava nekog političara. Kampanje se u nekim slučajevima završavaju nasiljem.
Razni oblici nasilja
Analiza o bezbednost novinarki 2024. u Srbiji, autorke Krune Savović, pokazala je da se novinarke najčešće suočavaju sa psihičkim nasiljem i to onlajn pretnjama, seksualizovanim porukama, kampanjama na društvenim mrežama. Fizičko i seksualno nasilje prisutno je u manjoj meri.
Napadi dolaze kako iz onlajn tako i iz fizičkog prostora, uz posebno prisutno targetiranje kroz tabloidne i onlajn kampanje. Ove kampanje često su podstaknute izjavama javnih funkcionera.
Novinarke smatraju da su onlajn pretnje opasne zato što se ne zna ko iza njih stoji (uglavnom su upućene sa anonimnih profila), a takve pretnje teže se procesuiraju.
Prisutno je i zastrašivanje. Naime, pre nego što počne da se izveštava, odnosno pre nego što tekst (prilog) bude objavljen, oni o kojima se izveštava pokušavaju da zastraše novinarke.
Pretnje i napade obično vrše ljudi iz okruženja onih o kojima se izveštava, često su naručene (tzv. botovanje), a zapažaju se i one samoinicijativne.
Novinarkama najčešće prete muškarci, dok im žene češće upućuju uvrede, a preti se najčešće generalno ubistvom i batinama, dok se novinarkama preti silovanjem.
Polna i rodna diskriminacija
Pomenuta analiza pokazala je i da novinarke bivaju diskriminisane na osnovu izgleda, godina, bračnog statusa, na osnovu toga da li imaju ili nemaju decu. Seksističke izjave nekada su upućene od strane kolega, nekada od strane sagovornika ili izvora.
Verbalni napadi na novinarke rodno su profilisani. Komentari koji se ostavljaju na društvenim mrežama izrazito su seksistički. Neretko se komentariše fizički izgled novinarke.
Diskriminaciju na rodnoj osnovi sprovode i sagovornici novinarki i novinarski izvori. Isti sagovornik se ne odnosi jednako prema novinarki i prema novinaru. Sa novinarom se ponaša znatno staloženije i civilizovanije.
Mehanizmi za zaštitu bezbednost
Novinarke često, pokazuje istraživanje, više veruju u zaštitu javnosti nego u zaštitu institucija. Smatraju da osuda napada na novinarke mora biti dosledna, kao i da je neophodno negovati kolegijalnu solidarnost. Takođe, ističu i značaj aktivnosti koje novinarska udruženja preduzimaju, smatraju da su im te aktivnosti bile od koristi, ali i da aktivnostima poput saopštenja treba pridodati i one konkretne akcije.
One takođe ističu neophodnost reakcije institucija, kao i to da te reakcije budu pravovremene. Kažnjavanje, bolje vođenje evidencije, edukacija na konkretnim primerima, uspostavljanje dobre prakse – sve to doprinosi povećanju bezbednosti novinarki.
M.M.D.
