Anketa o tome koliko su građani informisani o svojim pravima i mehanizmima kojima mogu uticati na odluke lokalne vlasti, koju smo sproveli među našim sugrađanima/kama, pokazala je da osnovno prepoznavanje pojedinih procedura postoji, ali i da mnogi ne znaju kome se tačno obraćamo kada želimo da pokrenemo građansku inicijativu, kao i to ko na to uopšte ima pravo.
Najveće nerazumevanje u anketi pojavilo se upravo kod pitanja kome se građanska inicijativa uopšte podnosi. Iako je inicijativa mehanizam kojim se građani predlogom akta ili promene obraćaju direktno Skupštini grada, odgovori pokazuju da građani/ke ipak nisu dovoljno informisani o tome.
Naime, 48 odsto ispitanika pogrešno veruje da se inicijativa podnosi Gradskoj upravi, osam odsto smatra da bi se trebalo obratiti Gradskom veću, a četiri veruje da se inicijativa šalje direktno gradonačelniku. Tačan odgovor, odnosno da se inicijativa podnosi Skupštini grada, dalo je 40 odsto ispitanika.
Da bi građanin podneo građansku inicijativu u vezi sa nekim problemom ili pitanjem u gradu, Statut nalaže da mora imati biračko pravo i prebivalište na području grada. Tačan odgovor na ovo pitanje dalo je 45 odsto ispitanika, dok 18 odsto smatra da to nije uslov. Da ne znaju odgovor na ovo pitanje izjasnilo se 22 odsto ispitinika, dok je 15 odsto odgovorilo da nisu sigurni.
Na pitanje koliko je građana sa biračkim pravom potrebno sakupiti da bi se pokrenula važeća inicijativa, zvanično pravilo glasi najmanje pet odsto od ukupnog broja birača. Na ovom pitanju sugrađani su pokazali najviše znanja.Tačan odgovor dalo je 49 odsto ispitanika, da je dovoljno tri odsto mišljenja je 40 odsto, dok se 11 odsto ispitanika izjasnilo da je potrebno sakupiti potpise sedam odsto birača.
Anketa je sprovedena na društvenim mrežama, kroz tri pitanja na koja su sugrađani odgovarali.
D.P.